Svakim danom sve više će mi faliti tvoje zarazne fore, ludorije, pa čak i svađe: Tuga i ljubav odjekuju u pismu brata stradalog Gojka
Svakim danom sve više će mi faliti tvoje zarazne fore, ludorije, pa čak i svađe: Tuga i ljubav odjekuju u pismu brata stradalog Gojka
Reči koje nikad nije trebalo ni da budu napisane iskazale su najveću moguću emociju i za života i na nebu, napisao Strahinja Grozdanić, mlađi brat stradalog Gojka.
Gojko Grozdanić (20) iz Apatina izašao je u grad u subotu uveče sa drugarima, a kući su ga doneli u kovčegu. Vraćao pešice, jer nije imao novca za drugo. Njegovo telo pronađeno je kraj puta, u lokvi krvi. Sumnja se da ga je udario auto i pobegao.
Niko nije mogao ni da nasluti tragediju. Druželjubiv, miran i povučen momak nedostaje, a posebno njegovom mlađem bratu Strahinji, koji napisao mu je pismo. U svakoj reči oseti se najtananija iskrena i nenadmašiva ljubav dva nerazdvojna brata:
- Toliko neizgovorenih reči, emocija, izvinjenja, ljubavi, pažnje... A toliko malo vremena. Vremena koje si ulepšavao svojom pojavom, svojim divnim bićem i svojim veselim i razdraganim duhom. Vreme koje se ne može vratiti, ali koje će živeti u meni kao što ćeš i ti živeti sve dok moje srce kuca.
Živeće svaki lep, ružan, radostan, tužan... trenutak kroz koji smo zajedno prošli.
Bio si više od brata koji je sa mnom prolazio kroz život. Davao si mi putokaz u život i naučio me većini stvari koje danas znam a verujem da ćeš me nastaviti podučavati i biti moja zvezda vodilja u teškim trenucima. Otišao si direktno u raj u Carstvo Nebesko, mesto na kom će tvoja duša biti spasena, samo Bog zna što si mu sada bio potreban, ali to nije kraj...
Ti se sada nalaziš na nekom lepšem mestu, mestu na kom ćemo se jednog dana ponovo sresti, a do tad ćeš u mom srcu živeti i moje srce će kucati za tebe.
Voleo si život, radovao se njemu, bio si najpozitivnija osoba koju je moja duša znala. Uveseljavao si me u najtužnijim trenucima i samo si ti to mogao, samo si ti razumeo moju tešku dušu kao što sam i ja tvoju veseljačku prihvatao i voleo što si znao bez obzira što ti to nisam često kazivao. Iako ti mnogo toga nisam govorio ti si znao i znaš sve, znaš sve jer sam siguran da me i sad gledaš i daješ snage da opstanem u životu. Zahvalan sam ti na tome.
Nije te život mazio, kao ni mene, ali ti si uvek bio jači i baš od tebe sam snagu crpeo za dalji nastavak. Samo ti i ja znamo šta smo prošli a šta je tek trebalo da prođemo...
Tek je život počeo za tebe, taman si dobio krila a neko ti ih je odsekao... Tvoje dobrota i čista duša nisu zaslužile ovo, tvoj život je tek počeo da cveta... Sad si anđeo, koji će do kraja života sedeti na mom ramenu i davati mi podstrek za budućnost koju smo zajedno trebali proživeti. Siguran sam da ćeš mi dati snage jer ko će ako nećeš ti.. Svakim danom će mi sve više faliti tvoje zarazne priče i fore od kojih sam 'padao sa stolice', tvoje ludorije pa čak i svađe. Znaj da ostaješ u mom srcu do poslednjeg otkucaja.. Počivaj u miru i u zagrljaju Božijem, gledaj nas i čuvaj odozgo.. negde iznad oblaka..
Jednog dana ćemo se opet sresti..."