Сведочење које мења све: Језива реконструкција сцене из учионице "Рибникара" открива оно што јавност није знала, детаљи из учионице који ће вам натерати сузе на очи

Наставник географије, човек који је први ушао у одељење 7/2 Основне школе "Владислав Рибникар", кобног 3. маја прошле године, сведочио је пред Вишим судом у Београду о стравичним сценама које је затекао након што је дечак-убица починио масовно убиство у школи. Његова исповест оставила је све у судници без даха - пуну емоција, бола и потресних детаља које не може да заборави.

Како је рекао, најпре је помислио да је у питању дечија игра, али му је убрзо постало јасно да је трагедија у току и да се око њега налазе мртва деца, крв и паника.

"Прва мисао ми је била да је у питању дечија игра, али..."

Наставник је тог дана дошао у школу иако није имао прве часове, јер му у тој установи раде и супруга и ћерке. На улазу је срео школског чувара Драгана Влаховића, који је само неколико минута касније смртно страдао.

Када су се зачули пуцњи, није било сумње:

- Када сам зачуо прве пуцње био сам свестан да је у питању муниција, а не петарда, али су ме изненадили интензитет и јачина. Излетео сам у ходник, прво сам видео Софију како лежи, потом Бојану како седи испод стола. Прва мисао ми је била да је у питању дечија игра, али када сам видео Драгана да лежи поред стола, знао сам да је убијен - рекао је наставник.

Док су ученици у паници бежали, помагао је колегама да децу изведу на други излаз, а потом се вратио у школу и почео да проверава кабинете - један по један.

"Упутили су ми погледе који моле за помоћ"

Најпотреснији тренутак догодио се у кабинету историје, где је затекао рањену децу и колегиницу.

- Када сам отворио кабинет историје, деца су лежала испод столова. Препознао сам Адријану и Катарину. Почео сам да вичем: 'Шта је ово'. Дечак који је лежао тешко рањен, померио је главу, упутио ми је поглед који никада нећу заборавити. Колегиница Татјана упутила ми је исти поглед који је молио за помоћ. Сећам се да сам викнуо: 'Има ли још ко жив?', један дечак се јавио као прави ђак, подигао је два прста - испричао је сведок.

У тренутку је помислио да нападача има више, те је упитао дечака:

"Питао сам га 'колико их је', а онда добио одговор који га је заледио - да је то дечак-убица."

"Изнео сам рањеног дечака на рукама, прескакао сам другу децу"

Наставник је покушао да потрчи напоље како би пронашао убицу, али га је полицајац зауставио уз повик да баци оружје. Када му је објаснио ко је и шта се дешава, одмах се вратио по рањеног ученика.

- Вратио сам се по рањеног дечака, да убрзам да добије помоћ, изнео сам га на рукама, прескакао сам децу.

Сцена у учионици, дан касније, остала му је урезана заувек:

- Знао сам тачно где је ко седео, сутрадан када сам дошао, затекао сам пернице, ствари на клупама, столице пробушене од метака. Било је тешко видети то, у својој глави реконстуисао сам путању сваког метка, који је прошао столицу, клупу и погодио дете. Видео сам чешаљ једне девојчице у локви крви, тога дана су требали да имају сликање и вероватно га је зато понела.

Масакр који је заувек променио Србију

Подсетимо, малолетни ученик ОШ "Владислав Рибникар" 3. маја прошле године убио је деветоро својих вршњака и чувара школе, а тешко ранио наставницу историје и петоро деце. Суђење је и даље у току, а сведочанства као ово откривају стравичне детаље о једном од најцрњих дана у савременој историји Србије.

Сведочење које је изнето пред судом не доноси само личну исповест, већ и реконструкцију догађаја из учионице, са низом до сада непознатих и потресних детаља. Описи тренутака након пуцњаве, положаја деце, погледа рањених и тишине која је уследила, бацају ново светло на трагедију која је потресла читаву земљу. Ова сведочења не мењају само ток суђења, већ и наше разумевање онога што се заиста догодило тог мајског јутра у Рибникару.