Svedočenje koje menja sve: Jeziva rekonstrukcija scene iz učionice "Ribnikara" otkriva ono što javnost nije znala, detalji iz učionice koji će vam naterati suze na oči

Nastavnik geografije, čovek koji je prvi ušao u odeljenje 7/2 Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", kobnog 3. maja prošle godine, svedočio je pred Višim sudom u Beogradu o stravičnim scenama koje je zatekao nakon što je dečak-ubica počinio masovno ubistvo u školi. Njegova ispovest ostavila je sve u sudnici bez daha - punu emocija, bola i potresnih detalja koje ne može da zaboravi.

Kako je rekao, najpre je pomislio da je u pitanju dečija igra, ali mu je ubrzo postalo jasno da je tragedija u toku i da se oko njega nalaze mrtva deca, krv i panika.

"Prva misao mi je bila da je u pitanju dečija igra, ali..."

Nastavnik je tog dana došao u školu iako nije imao prve časove, jer mu u toj ustanovi rade i supruga i ćerke. Na ulazu je sreo školskog čuvara Dragana Vlahovića, koji je samo nekoliko minuta kasnije smrtno stradao.

Kada su se začuli pucnji, nije bilo sumnje:

- Kada sam začuo prve pucnje bio sam svestan da je u pitanju municija, a ne petarda, ali su me iznenadili intenzitet i jačina. Izleteo sam u hodnik, prvo sam video Sofiju kako leži, potom Bojanu kako sedi ispod stola. Prva misao mi je bila da je u pitanju dečija igra, ali kada sam video Dragana da leži pored stola, znao sam da je ubijen - rekao je nastavnik.

Dok su učenici u panici bežali, pomagao je kolegama da decu izvedu na drugi izlaz, a potom se vratio u školu i počeo da proverava kabinete - jedan po jedan.

"Uputili su mi poglede koji mole za pomoć"

Najpotresniji trenutak dogodio se u kabinetu istorije, gde je zatekao ranjenu decu i koleginicu.

- Kada sam otvorio kabinet istorije, deca su ležala ispod stolova. Prepoznao sam Adrijanu i Katarinu. Počeo sam da vičem: 'Šta je ovo'. Dečak koji je ležao teško ranjen, pomerio je glavu, uputio mi je pogled koji nikada neću zaboraviti. Koleginica Tatjana uputila mi je isti pogled koji je molio za pomoć. Sećam se da sam viknuo: 'Ima li još ko živ?', jedan dečak se javio kao pravi đak, podigao je dva prsta - ispričao je svedok.

U trenutku je pomislio da napadača ima više, te je upitao dečaka:

"Pitao sam ga 'koliko ih je', a onda dobio odgovor koji ga je zaledio - da je to dečak-ubica."

"Izneo sam ranjenog dečaka na rukama, preskakao sam drugu decu"

Nastavnik je pokušao da potrči napolje kako bi pronašao ubicu, ali ga je policajac zaustavio uz povik da baci oružje. Kada mu je objasnio ko je i šta se dešava, odmah se vratio po ranjenog učenika.

- Vratio sam se po ranjenog dečaka, da ubrzam da dobije pomoć, izneo sam ga na rukama, preskakao sam decu.

Scena u učionici, dan kasnije, ostala mu je urezana zauvek:

- Znao sam tačno gde je ko sedeo, sutradan kada sam došao, zatekao sam pernice, stvari na klupama, stolice probušene od metaka. Bilo je teško videti to, u svojoj glavi rekonstuisao sam putanju svakog metka, koji je prošao stolicu, klupu i pogodio dete. Video sam češalj jedne devojčice u lokvi krvi, toga dana su trebali da imaju slikanje i verovatno ga je zato ponela.

Masakr koji je zauvek promenio Srbiju

Podsetimo, maloletni učenik OŠ "Vladislav Ribnikar" 3. maja prošle godine ubio je devetoro svojih vršnjaka i čuvara škole, a teško ranio nastavnicu istorije i petoro dece. Suđenje je i dalje u toku, a svedočanstva kao ovo otkrivaju stravične detalje o jednom od najcrnjih dana u savremenoj istoriji Srbije.

Svedočenje koje je izneto pred sudom ne donosi samo ličnu ispovest, već i rekonstrukciju događaja iz učionice, sa nizom do sada nepoznatih i potresnih detalja. Opisi trenutaka nakon pucnjave, položaja dece, pogleda ranjenih i tišine koja je usledila, bacaju novo svetlo na tragediju koja je potresla čitavu zemlju. Ova svedočenja ne menjaju samo tok suđenja, već i naše razumevanje onoga što se zaista dogodilo tog majskog jutra u Ribnikaru.