Вапај мајке мале Анђе коју је Владица СИЛОВАО, А ОНДА УБИО: Он ће из затвора изаћи, а моје дете из ГРОБА неће
Потресно
Пуне две године крвари ми рана на срц, откад је монструм из комшилука зверски уморио моје чедо, моју Анђелину. Сада га држе у затвору, заштићеног као белог медведа… Што га не пусте да му очи ископам, да му ја пресудим – очајна је Данијела Стефановић и Вратарнице код Зајечара.
Прочитајте и:
Њену ћерку Анђелину (4) пре тачно две године зверски је силовао и убио комшија Владица Рајковић (29), због чега је касније осуђен на 40 година робије.
Данијела никако не може да се опорави од бола и туге, нити ће.
- Моје дете је због њега умрло у најгорим мукама, а најстрожа казна затвора, коју му је суд изрекао мени није никакава сатисфакција. Владица ће кад тад изаћи са робије, а ја своје дете не могу да подигнем из гроба. Зато бих и волела да га пусте из затвора, да му ја пресудим – јадала се Данијела док је припремала двогодишњи помен ћерки јединици.
Анђелинина бака Душанка, такође је жељна освете због језиве смрти своје унуке.
- Какав суд, какав затвор, мени да падне шака! Злочин су у почетку осуђивали Владичин отац и брат, изразили су нам саучешће, дошли су и на Анђелинину сахрану, али сада су окренули други лист. Кришом, да мештани не чују, посећују Вчадицу у затвору, а са нама не комуницирају – прича огорчена Душанка грлећи Анђелинине играчке.
Рајковићи заћутали
У породици Рајковићи нису хтели да причају о Владици и његовом злочину. У почетку је његов брат Перица јавно говорио да се одриче брата и да га треба максимално казнити.
Анђелининог деду Живојн новинари су затекли док је српом секао траву око спомен обележја где је девојчица настрадала.
- Тај Владица је звер, немам других речи. Уморио је немоћно дете и бацио га овде крај потока, на ђубре, као да то није живи створ. Анђелина је била моја мезимица, стално је сањам… Често је спавала у мом кревету, мазила ме и говорила „Дедо, ја нунам тебе“. Тако ме је успављивала. То је жива рана која никада неће зарасти. Чујем у сну како ми говори „Дедо, ја сам у мраку...“ Пробудим с еу бунилу и пипам по кревету око мене, али ње нема – каже Живојин.
