Тајни план Мосада пропао? Очекивали хаос и пад режима у Техерану за пар дана, а Иран узвратио и учврстио власт - Америка и Израел наводно остали без сценарија за крај рата
План САД и Израела да подстакну побуну у Ирану није успео, док режим у Техерану, упркос рату, и даље држи чврсту контролу.
Планови Сједињених Америчких Држава и Израела да подстакну унутрашњу побуну против иранске теократске власти засад нису дали резултате, чиме су ослабљене наде у брз завршетак рата и слом режима у Техерану, пише у ексклузиви New York Тимес.
План о брзом паду власти у техерану није успео
Уочи почетка сукоба, директор израелске обавештајне службе Мосад, Давид Барнеа, изнео је премијеру Бењамину Нетањахуу план према којем би већ у првим данима рата могло доћи до мобилизације иранске опозиције и избијања нереда који би довели до пада власти.
План је представљен и званичницима администрације америчког председника Доналда Трампа. Упркос сумњама дела америчких и израелских обавештајних кругова, политичко руководство обе земље показало је оптимизам.
Стратегија се заснивала на претпоставци да би елиминација иранских лидера на почетку сукоба, уз паралелне обавештајне операције усмерене на промену режима, могла да подстакне масовни устанак и убрза крај рата.
Побуна изостала, режим задржао контролу
Три недеље након почетка рата такав сценарио није се остварио. Процене америчких и израелских обавештајних служби показују да је иранска власт ослабљена, али и даље стабилна.
Страх од репресивног апарата, укључујући војску и полицију, значајно је смањио шансе за ширу побуну. Уместо унутрашњег слома, Иран је учврстио контролу и наставио са војним операцијама.
Сукоб се у међувремену проширио на шири регион Блиског истока, уз међусобне нападе на војне циљеве, градове и енергетску инфраструктуру у подручју Персијског залива.
Аналитичари сумњали у сценарио од самог почетка
Још пре почетка рата бројни амерички и израелски аналитичари изражавали су сумњу у могућност избијања масовне побуне, сматрајући да становништво неће излазити на улице док трају интензивни ваздушни напади.
Процене су указивале да је вероватноћа колапса власти мала и да би евентуални унутрашњи сукоби пре довели до обрачуна унутар режима него до демократских промена.
Најизгледнији сценарио био је останак тврдолинијашких структура на власти.
Одустајање од појединих опција и раст незадовољства
Део израелске стратегије укључивао је и могућност ангажовања курдских група са севера Ирака, уз подршку западних обавештајних служби, али је америчка страна у међувремену одустала од те идеје.
Процена је била да би такав потез могао имати супротан ефекат и додатно ујединити иранско становништво против спољне претње.
У израелском политичком врху расте незадовољство јер очекивани резултати операција нису остварени. Иако се јавно и даље помиње могућност унутрашњег притиска на режим, у позадини је све већа фрустрација због изостанка конкретних помака.
Упркос томе, израелски званичници не одустају у потпуности од идеје да би развој ситуације на терену могао покренути промене унутар Ирана, иако за сада нема назнака да ће се то ускоро догодити.