"Велика зверка" пала у Немачкој: Срби и њихове улоге у међународном шверцу наркотика - "Фантом" мреже коначно иза решетака

Тешко наоружани полицајци специјалне јединице СЕК из Немачке опколили су вилу вредну милионе у Ратингену код Дизелдорфа у уторак, 3. фебруара, око 6 сати ујутро. На имање, на којем је боравио ухапшени Србин, довезли су оклопни камион са рампом познат као "Марс". Полиција је активирала две експлозије, једну за другом - улазна врата су излетела из шарки, а један прозор на спрату је одваљен. Након тога, припадници СЕК-а "упали" су у такозвану "Кинг Конг" вилу.

Хапшење држављанина Србије (34), осумњиченог да је предводио међународну мрежу за шверц кокаина из Јужне Америке, поново је отворило питање улоге криминалних група са Балкана у глобалној трговини наркотицима.

Поједини немачки медији осумњиченог су у назвали "Фантом", јер је, према наводима истражитеља, годинама успевао да води међународну мрежу кријумчара, а да притом остане готово неприметан у јавности.

Истрага полиције из Дизелдорфа трајала је три године, а према наводима немачких власти, група је током тог периода у Европу допремила најмање 12 тона кокаина чија се вредност процењује на око 100 милиона евра.

Током акције претресено је 16 објеката, у луксузној вили осумњиченог заплењена је роба вредна око 800.000 евра, док су код чланова његове породице заплењене некретнине вредне готово 15 милиона евра.

Сарадници мреже деловали су у више држава, укључујући Србију, Црну Гору и Канаду.

Улоге српских држављана у светској нарко хоботници

Српски држављани у оваквим мрежама преузимају различите функције, које су кључне за функционисање међународне трговине наркотицима:

• Финансијери - улажу капитал у куповину дроге, кријумчарење и прање новца кроз луксузне некретнине и фирме.
• Логистичари и организатори транспорта - планирају руте од Латинске Америке до Европе, укључујући популарне транзитне тачке попут Црне Горе, и координирају пошиљке у лукама Ротердам, Антверпен и Хамбург.
• Посредници у лукама - надгледају истовар контејнера, осигуравају да дрога прође непримећено и користе методе скривања попут банане, "буфова", импрегнираних материјала и растварања у течности.
• Дистрибутери у Европи - воде локалну продају, организују дилере и мање курире ("мулес“) који преносе дрогу у возилима или у капсулама.
  Везе са картелима у Јужној Америци - успостављају контакте са произвођачима кокаина у Перуу, Колумбији и Боливији, и координирају са већим организацијама попут Клан Америка.

Како дрога "путује" до Европе

Већина кокаина намењеног европском тржишту производи се у државама попут Колумбије, Перуа и Боливије. Из тих држава дрога се транспортује бродовима ка великим лукама у Европи. Најпознатија рута укључује Црну Гору као транзитну тачку, што је повезано са балканским криминалним мрежама, а одатле даље према тржиштима у Немачкој, Шпанији, Холандији и другим државама.

Начини кријумчарења - од банана до "буфова"

Криминалне организације користе софистициране методе:

• Банане и друга храна - дрога се скрива у контејнерима са бананама, ананасом или кафом.
• "Буфови" - тајни преградни простори - у камионима, бродовима или контејнерима крију се вакумирани пакети.
• Растварање кокаина у течности - алкохол, уља или индустријске течности се користе за прикривање.
• Импрегнирана роба - кокаин се уграђује у текстил, пластику или папир.
• Курири / "мулес" - преносе дрогу у пртљагу или у капсулама у телу

Како их "лове" међународне службе

• Праћење контејнера и анализа ризика у лукама уз псе трагаче и скенере.
• Финансијске истраге - праћење куповине луксузних вила и аутомобила.
• Криптована комуникација - пресретање мрежа попут EncroChat.
• Размена података између агенција као што су Еуропол и ДЕА.
• Флексибилне мреже без јасног вође.

Извор: Србија Danas/Euronews