"Velika zverka" pala u Nemačkoj: Srbi i njihove uloge u međunarodnom švercu narkotika - "Fantom" mreže konačno iza rešetaka

Teško naoružani policajci specijalne jedinice SEK iz Nemačke opkolili su vilu vrednu milione u Ratingenu kod Dizeldorfa u utorak, 3. februara, oko 6 sati ujutro. Na imanje, na kojem je boravio uhapšeni Srbin, dovezli su oklopni kamion sa rampom poznat kao "Mars". Policija je aktivirala dve eksplozije, jednu za drugom - ulazna vrata su izletela iz šarki, a jedan prozor na spratu je odvaljen. Nakon toga, pripadnici SEK-a "upali" su u takozvanu "King Kong" vilu.

Hapšenje državljanina Srbije (34), osumnjičenog da je predvodio međunarodnu mrežu za šverc kokaina iz Južne Amerike, ponovo je otvorilo pitanje uloge kriminalnih grupa sa Balkana u globalnoj trgovini narkoticima.

Pojedini nemački mediji osumnjičenog su u nazvali "Fantom", jer je, prema navodima istražitelja, godinama uspevao da vodi međunarodnu mrežu krijumčara, a da pritom ostane gotovo neprimetan u javnosti.

Istraga policije iz Dizeldorfa trajala je tri godine, a prema navodima nemačkih vlasti, grupa je tokom tog perioda u Evropu dopremila najmanje 12 tona kokaina čija se vrednost procenjuje na oko 100 miliona evra.

Tokom akcije pretreseno je 16 objekata, u luksuznoj vili osumnjičenog zaplenjena je roba vredna oko 800.000 evra, dok su kod članova njegove porodice zaplenjene nekretnine vredne gotovo 15 miliona evra.

Saradnici mreže delovali su u više država, uključujući Srbiju, Crnu Goru i Kanadu.

Uloge srpskih državljana u svetskoj narko hobotnici

Srpski državljani u ovakvim mrežama preuzimaju različite funkcije, koje su ključne za funkcionisanje međunarodne trgovine narkoticima:

• Finansijeri - ulažu kapital u kupovinu droge, krijumčarenje i pranje novca kroz luksuzne nekretnine i firme.
• Logističari i organizatori transporta - planiraju rute od Latinske Amerike do Evrope, uključujući popularne tranzitne tačke poput Crne Gore, i koordiniraju pošiljke u lukama Roterdam, Antverpen i Hamburg.
• Posrednici u lukama - nadgledaju istovar kontejnera, osiguravaju da droga prođe neprimećeno i koriste metode skrivanja poput banane, "bufova", impregniranih materijala i rastvaranja u tečnosti.
• Distributeri u Evropi - vode lokalnu prodaju, organizuju dilere i manje kurire ("mules“) koji prenose drogu u vozilima ili u kapsulama.
  Veze sa kartelima u Južnoj Americi - uspostavljaju kontakte sa proizvođačima kokaina u Peruu, Kolumbiji i Boliviji, i koordiniraju sa većim organizacijama poput Klan Amerika.

Kako droga "putuje" do Evrope

Većina kokaina namenjenog evropskom tržištu proizvodi se u državama poput Kolumbije, Perua i Bolivije. Iz tih država droga se transportuje brodovima ka velikim lukama u Evropi. Najpoznatija ruta uključuje Crnu Goru kao tranzitnu tačku, što je povezano sa balkanskim kriminalnim mrežama, a odatle dalje prema tržištima u Nemačkoj, Španiji, Holandiji i drugim državama.

Načini krijumčarenja - od banana do "bufova"

Kriminalne organizacije koriste sofisticirane metode:

• Banane i druga hrana - droga se skriva u kontejnerima sa bananama, ananasom ili kafom.
• "Bufovi" - tajni pregradni prostori - u kamionima, brodovima ili kontejnerima kriju se vakumirani paketi.
• Rastvaranje kokaina u tečnosti - alkohol, ulja ili industrijske tečnosti se koriste za prikrivanje.
• Impregnirana roba - kokain se ugrađuje u tekstil, plastiku ili papir.
• Kuriri / "mules" - prenose drogu u prtljagu ili u kapsulama u telu

Kako ih "love" međunarodne službe

• Praćenje kontejnera i analiza rizika u lukama uz pse tragače i skenere.
• Finansijske istrage - praćenje kupovine luksuznih vila i automobila.
• Kriptovana komunikacija - presretanje mreža poput EncroChat.
• Razmena podataka između agencija kao što su Europol i DEA.
• Fleksibilne mreže bez jasnog vođe.

Izvor: Srbija Danas/Euronews