101 ГОДИНА ОД ЛЕГЕНДАРНЕ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ: Црногорци јуришали у смрт за слободан пролаз српске војске

Данас и сутра навршава се 100 година од Мојковачке битке, једне од најпознатијих битака коју је српски народ водио у Првом светском рату и коју Црногорци с правом сматрају за највећи ратни подвиг своје војске у историји.

У битци која се водила на Бадњи дан и Божић 2016. године,  војска Краљевине Црне Горе зауставила је офанзиву аустро-угарске војске, чији је циљ био да пресече одступницу српској војсци која се повлачила према Скадру и Јадранском мору.

У напад на Мојковац Аустроугари су послали 20.000 војника под командом генерала Рајнера,  наоружаних са модерним пушкама „маузеркама“, 45 топова, стотинама митраљеза и неограниченом количином граната и муниције. Испред себе су имали око 6.500 Црногораца из Санџачке дивизије, под командом сердара Јанка Вукотића, распоређених у осам батаљона.

ОВАКО У ХРВАТСКОЈ СУДЕ СРБИМА: Жељко Кнежевић из Велике Плане 20 година на потерници Интерпола због туђег злочина

Стање у црногорској војсци било је тешко. Војницу су били слабо обучени, на неколико дана су добијали по пола килограма хлеба. Носили су пушке „московке“ од којих већина није имала бајонете. Имали су десетак топова,  са укупно 105 граната, 39 митраљеза и 200 до 400 метака по војнику. 

Швабе су напале на Бадњи дан. На удару 6. аустроугарског краљевског пука, на Развршју и Бојиној њиви нашао се Доњоморачки батаљон Колашинске бригаде. Уз јурише и противјурише положаји су прелазили из руку у руке, до два сата поподне када надмоћније Швабе  заузимају Бојину њиву и Улошевину. Међутим, Развршје, стратешки најважнија тачка за продор према Мојковцу, остало је под контролом Колашинске бригаде. 

ОПШТИНА ВЕЛИКА ПЛАНА УСВОЈИЛА БУЏЕТ ЗА СЛЕДЕЋУ ГОДИНУ: 210 милиона за капиталне инвестиције

Храбром држању сердара Вукотића и његових војника допринео је и телеграм који је стигао из команде српске војске, а који је више наличио на вапај:

-Ако задржите Швабе на Мојковцу 24 сата, одужили сте се српству. Ако не све је пропало.

То вече у Колашину сердар Вукотић и његов штаб обележавају Бадње вече. Сердаров рођак Ђорђе Вукотић држи здравицу.

- Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може, крст и топуз нека се сударе. Важно је да је братска српска војска измакла, ако ми изгинемо имаће ко да нас освети и сатре швапску силу.

ЗВУЦИ СА КУПРЕСА: Из штампе је изашла књига Марка Матића о обичајима српског народа на Купрешкој висоравни

Вукотић те ноћи одлази на положаје код Мојковца, гдје са бригадиром Петром Мартиновићем доноси одлуку да се изврши контранапад. 

На Божић ујутро, под окриљем јутарње магле, Ускочки батаљон улази у шуму код Гилонога, гдје се у дубоком снегу судара са Швабама, које су такође кренуле у напад. Развила се жестока битка, у којој су „ускоци“  одбили све нападе надмоћнијег непријатеља. Истовремено, пет батаљона и две чете извиђача Колашинске бригаде, којом је командовао Милош Меденица крећу у силовити напад на Бојину њиву. 

Како Швабе , које су испред ровова поставиле три реда бодљикаве жице, одолевају Вукотић у напад шаље Први и Трећи регрутски батаљон. Регрути, све младићи млађи од 21 годину, два пута јуришају али их митраљеска ватра зауставља на бодљикавој жици. Црногорци у борбу уводе последњу резерву, Дробњачки батаљон.

ВЕРОВАТНО ЗА ГИНИСА: Жена из Велике Плане othranila 40 туђе деце!

Дробњаци у јуришу заузимају први ред ровова, али не и други, па су се вратили на полазне положаје. У другом јуришу, око подне, упадају у оба реда ровова и, посје борбе прса у прса, присиљавају Швабе на повлачење. Истовремено, Ровчани су заузели Голу косу, која се од Развршја спушта ка Бојиној њиви. 

Након три сата затишја, Рајнер у борбу уводи 205. бригаду, своју последњу резерву, која уз снажну топовску паљбу креће у напад.  Борба је трајала све до мрака, али су Црногорци одолели. Швабама није помогло ни то што је један од њихових јуриша, са исуканим мачем у рукама, предводио лично генерал Рајнер.  О жестини битке сведочи податак да је у Колашинској бригади погинуло чак седам барјактара.  

Црногорци су на положајима остали до 21. јануара када им је стигло наређење да се “разиђу кућама“. Црногорска влада и краљ Никола, који је драматичне догађаје пратио из иностранства, донели су одлуку да десеткована војска престане са отпором. 

Српска војска се већ налазила на албанској обали и чекала да је савезнички бродови превезу на Крф.

Пише: Душан Марић