OVAKO U HRVATSKOJ SUDE SRBIMA: Željko Knežević iz Velike Plane 20 godina na poternici Interpola zbog tuđeg zločina

Željko Knežević (46) iz Oćustava kod Knina, koji sada živi u Velikoj Plani, već dve decenije nalazi se na poternici Interpola, zbog zločina koji je počinio neko drugi.

Njega je Županijski sud u Zadru u odsustvu osudio na 20 godina robije zbog navodnog ubistva. U presudi piše da je Knežević, predratni radnik u kninskoj Tvornici vijaka, za vreme rata, kao stražar u vojnom zatvoru u Kninu, tukao zarobljene Hrvate. Jednog je, navodno, pretukao toliko brutalno da je ovaj na kraju podlegao povredama i preminuo.

A istina je da Knežević sa tim slučajem, ako se on uopšte i dogodio, nema nikakve veze. Niti je mogao da ima.

-Nikad, ni pre, ni za vreme rata, nisam radio kao čuvar u kninskom ili nekom drugom zatvoru – kaže Željko. – Nikad nisam bio pripadnik vojne policije Srpske vojske Krajine, u čijoj nadležnosti je bio vojni zatvor u Kninu. To mogu da potvrde stotine svedoka, i Srba i Hrvata, a može i da se proveri u arhivi Srpske vojske Krajine. Na kraju krajeva, nikad u životu nisam nogom kročio ni u jedan vojni ili civilni zatvor. 

Knežević ističe da u ratu nikada nije imao ni jedan kontakt sa zarobljenim Hrvatima, pa i da je hteo nije mogao da počini zločin koji mu se pripisuje. Sumnja da je žrtva pravosudne srpsko-hrvatske mafije, koja je u njegovom slučaju namerno izvršila zamenu identiteta. 

-Jednostavno verujem da ovako drastična greška nije moguća i da je u pitanju zavrzlama koju su dogovorili određeni policijski funkcioneri i advokati na srpskoj i hrvatskoj strani, da bi se zaštitio pravi počinilac. Neki tatin sin ili rođak nekog moćnika. Tuđi zločin je pripisan meni. To je bilo moguće zato što su Hrvati posle rata, da bi sprečili povratak proteranih Srba, fabrikovali hiljade lažnih optužnica protiv bivših pripadnika oružanih snaga RSK. Niko nije mnogo obraćao pažnju na dokaze. Nisam jedini koji je osuđen za zločin koji nije počinio – ogorčen je Knežević. 

On je na razne načine, preko hrvatskih advokata i svojih prijatelja u Kninu, Srba i Hrvata, koji znaju istinu, pokušavao da izdejstvuje ukidanje nepravedne presude, ali je uvek dobijao isti odgovor hrvatskog pravosuđa: mora da dođe u Hrvatsku.

Knežević ne sumnja da bi odlaskom u Hrvatsku dokazao svoju nevinost, međutim, ne želi da leži u zatvoru. Jer, praksa pokazuje da za lažno optužene i osuđene Srbe proces dokazivanja nevinosti pred hrvatskim pravosuđem traje i po nekoliko godina. Iz zatvora.

-Sanjam zavičaj, nisam tamo bio dve decenije, još više mi nedostaje stari otac koji tamo živi, majka je umrla uzalud čekajući da otvorim vrata naše kuće, ali ne mogu da pristanem da ni kriv, ni dužan, ležim u zatvoru jedan dan, a kamoli jednu godinu.

Postoji i drugi način, dokazivanje pravde tužbom pred hrvatskim ili međunarodnim sudovima, ali Knežević za taj put do istine nema dovoljno para. 

-Imam sestru i mnogo rodbine na Zapadu kod kojih bi mogao da odem i dobro živim, jer sam ovladao mnogim zanatima, ali ne smem ni da pomislim da pređem granicu Srbije i negde otputujem.