ПРЕСТИЖНИ МАГАЗИН ФОРБС НАХВАЛИО СРБИЈУ И ЊЕНЕ УСПЕХЕ! Дигитална трансформација на врхунском нивоу (ВИДЕО)
Интервју са Аном Брнабић радио је Роб Волкот професор иновације и предузетништва на две најпрестижније школе за бизнис у свету
Магазин Форбс објавио је интервју са премијерком Аном Брнабић која је говорила о успесима Србије и дигиталној трансформацији наше земље.
ПРЕДСЕДНИК СЕ ДАНАС ОБРАЋА НАЦИЈИ: Након дијалога у Бриселу, Вучић ће грађанима саопштити важне информације
ВУЧИЋ СЕ ВАНРЕДНО ОБРАЋА ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ! Након дијалога у Бриселу, говориће о свим важним темама
"НЕПРАВДА ПРЕМА СРБИМА МОЖЕ СЕ УХВАТИТИ ГОЛИМ РУКАМА" Вулин разговарао данас са послаником Бундестага (ФОТО)
Интервју је радио Роб Волкот професор иновације и предузетништва на две најпрестижније школе за бизнис у свету: "Booth School оф Business" на Универзитету у Чикагу и "Kellogg School оф Манагемент на Nortwestern Универзитету", серијски предузетник и ВЦ инвеститор у преко 20 компанија, као и оснивач и председник глобалне мреже за иновације TWIN.
Текст преносимо у целости:
- Од малих земаља у којима се догађају велике ствари можемо много научити. Ирска привлачи неке од највећих светских корпорација и не само због ниских корпоративних пореза. Новозеландска КЕА (Киви Екпат Association) мобилише своју дијаспору боље од било кога другог. Естонија се може похвалити највишим светским технолошким једнорозима (приватним стартап компанијама у вредности од преко милијарду долара) по глави становника - шест на 1,3 милиона становника
Превазилазећи све, Бутан са својих 760.000 становника је за две недеље вакцинисао 93 одсто своје одрасле популације против корона вируса. Како сам тамо био три пута, упознат сам са изазовом који је ово био, као и са духом и залагањем које је било потребно да се то изведе.
Недавно сам се заинтересовао за Србију. Кроз распад Југославије 1990-их, земља је доживела регионални рат, проблеме у области људских права, међународне санкције, економско лоше управљање и значајну штету на инфраструктури. Полако изашавши из ових изазова, БДП земље у 2015. години био је 27,5% испод нивоа из 1989. године.
Од 2017. године, српска влада, коју предводи председник Александар Вучић, усредсредила се на економски раст, привлачење страних инвестиција и јаче спољнополитичке односе, тежећи да се на крају придружи ЕУ.
Иако су критичари и политички противници и даље сумњичави - што је увек случај - владама би требало судити према њиховим поступцима и резултатима. До сада је напредак у четири године био импресиван. Светска банка известила је да Србија "наставља да спроводи програме који се баве структурним слабостима, повећава ефикасност јавног сектора и елиминише уска грла у расту приватног сектора".
Мене је највише заинтригирала улога Ане Брнабић, Вучићеве одабране премијерке, која је такође прва жена и LGBTQ појединац који је био на овој функцији. У разговору у априлу 2021. године, Брнабић и ја смо разговарали о њеној визији креативне, дигиталне будућности Србије, о изазовима јавног сектора и како је текла њена необична каријера.
Брнабић није никада очекивала да ће бити део Владе. Прву функцију министра за јавну управу прихватила је у августу 2016. године, као део прве Вучићеве владе. Њена каријера се до тада односила у потпуности на приватни сектор, где је уживала велико поштовање пословних лидера и инвеститора. Себе описује као технократу и поноси се својом прагматичном ефикасношћу.
Ипак, доприноси Ане Брнабић превазилазе могућности имплементације. Она објашњава да има мисију да "уради све о чему је сањала као грађанин", а то је реформа јавне управе, увођење е-управе, као и пружање државних услуга грађанима 24/7.
Откако је постала председница Владе Србије 2017. године, она се залагала за то да земља треба да "ухвати корак са пропуштеним временима Србије", позивајући се на претходне године сукоба и међународних санкција. Постала је неуморни заговорник два приоритета: дигитализације и образовања. Када је најавила дигитализацију као свој главни приоритет током свог приступног експозеа, "95% Србије се насмејало. Били су сумњичави. То се није уклапало у заједничку визију Србије, чак ни за наше грађане."
Уз снажну Вучићеву подршку, Брнабић и њене колеге су приступиле послу. Четири године касније, "сви говоре о дигитализацији". Глобалне корпорације почеле су да улажу у технолошки сектор у Србији на начине који су били незамисливи пре неколико година. Већина Срба данас верује да је њихова будућност дигитална.
Иако је пред земљом дуг пут - изазов који прихватају Вучић и Брнабић - замах је на њиховој страни. Глобална студија о "дигиталном напретку" коју су спровели истраживачи школе Fletcher на универзитету Туфтс, коју је водио Бхаскар Chakravorti, проценила је 90 економија кроз 160 показатеља. Као што је објављено у Харвард Business Review-u, Србија је рангирана као економија "избијања", коју карактерише "ограничена постојећа дигитална инфраструктура, али која се брзо дигитализује". Србија се брзо креће.
Када се догодила пандемија Covid-19, дигитална трансформација се исплатила. Захваљујући услугама е-управе, Србија је могла да настави са већином услуга на начине који су били немогући пре само две године.
Изузетно је то што се кроз пандемију ИТ сектор проширио као проценат српске привреде. Данас на њега отпада готово исти ниво као и на пољопривреду, "што је готово невероватно ... и чини нас отпорнијим".
Током нашег разговора, Брнабић је нагласила своју посвећеност подршци развоја српског народа. Ово се манифестује као образовање дизајнирано за будућност. Осврћући се на следећу генерацију Србије, Брнабић тврди: "Ми заправо не знамо који ће послови радити .... Дакле, једино што знамо је да их морамо научити како да мисле."
Ради се о изградњи талента земље, али и приступу свету. Брнабић заговара "кружни ток талената". Иако се многе земље боре против "одлива мозгова" - где образовани, просперитетни грађани напуштају своју земљу - Брнабић ово види као прилику. Одлив мозгова, "може ићи на руку земљи".
Одлазак од куће ради нових прилика омогућава нова знања, односе и приступ тржиштима. "Људи који одлазе из Србије нису толики проблем. Људи који се не враћају су проблем. Оно што као земља треба да урадимо је да то претворимо у кружну миграцију". Људи се враћају да би запошљавали, улагали и живели и тако земљу повезују са светом.
Да би помогла, Влада је створила организацију под називом "Повратна тачка", служба за Србе заинтересоване за повратак. Влада Ане Брнабић такође користи организационе структуре дијаспоре у Силицијумској долини, српске предузетнике. "Толико нам помажу. Не само улагањем у Србију, већ и подучавањем нас, мог тима, укључујући и мене, о томе шта треба да урадимо да бисмо своју визију преточили у стварност."
На економском хоризонту, Србија се суочава са кључном ресурсном шансом и претњом. Према неким проценама, земља има око 10% светских резерви литијума, неопходних за електрична возила и складиштење енергије уопште. Огромна прилика за Србију, мада са опрезом. Земље са значајним природним ресурсима ризикују проклетство ресурса: постају зависне од лаког новца од копања и бушења.
Будући да је Србија градила дигитално освешћено друштво са разноврсном економском базом, ови ресурси могу пре постати средство убрзања него проклетство. То ће бити случај уколико Србија остане посвећена неговању широко заснованих способности, образовања и иновација неопходних за напредак у 21. веку.
За сада им иде добро. У складу са оним шта Срби желе у будућности, питао сам Брнабић шта жели за свог малог сина. Она тежи да сви Срби верују у способност земље не само у реализацији промена, већ да Србија дугорочно напредује.
"Када људи осете да су оснажени ... онда могу да раде шта год желе. На њиховој земљи је да им пружи те промене. "То је дух који треба да негују земље било са су мале или велике.
