Цене бензина и дизела су отишле у небо: Пегледајте поскупљења у Аустрији и Швајцарској, па их упоредите са Србијом

Цене горива на Балкану и широм Европе расту под притиском глобалних турбуленција, али је Србија и у преткризном периоду и након почетка рата у Ирану прошла са блажим ударом него највећи део региона. Управо у томе се види ефекат стабилне државне политике, координисаног рада надлежних органа и чврстог приступа државног врха, који су домаће тржиште заштитили од наглих и неконтролисаних скокова.

Србија је у глобалну енергетску турбуленцију ушла са мирнијим растом цена од већине комшија, а затим је и након избијања рата у Ирану задржала најумеренији темпо поскупљења у региону. Такав континуитет јасно показује да Србија, уз овакав приступ и вођење политике, иде ка томе да има најповољније цене горива у региону, захваљујући чврстом и договорном приступу председника Александра Вучића и државних органа.

Како су се кретале цене горива од почетка рата у Ирану до данас

Према подацима које објављује ГлобалПетролПрицес, а који мери промене и кретање цена горива у Европи и свету од почетка рата у Ирану, 23. фебруара, до данас, Србија је имала најмањи раст цена међу државама које окружују Србију, али и од неких развијенијих земаља у Европи.

Подаци на графику процентуални раст цена горива од 23. фебруара 2026. године, последњег упоредивог пресека пре почетка рата у Ирану, до 30. марта 2026. године, односно последњег доступног синхронизованог пресека након избијања сукоба.

Србија је са растом цене бензина од само 5,0 одсто остала испод свих суседа, па чак и испод дела развијених европских економија. У поређењу са Хрватском, раст бензина у Србији био је нижи за 2,3 процента. У односу на Црну Гору, разлика је 7,2 процента, док је у односу на Северну Македонију 9,3 процента. Када се погледа Босна и Херцеговина, Србија је имала чак 11,5 процената блажи раст бензина, а у односу на Румунију чак 13,4 процента мање.

Код дизела је слика још упечатљивија. Србија је на 7,6 одсто, док су Босна и Херцеговина на 45,9 одсто, Северна Македонија на 40,4 одсто, Бугарска на 30,9 одсто, Црна Гора на 26,3 одсто, а Румунија на 26,9 одсто. То практично значи да је раст цене дизела у Србији био вишеструко блажи од готово свих земаља у региону. Чак и када се у поређење убаци Мађарска, која је такође задржала релативно мирнији темпо, Србија остаје у самом врху најстабилнијих тржишта.

Посматрајући кроз званичне податке, Србија није имала само "нешто нижи раст", већ убедљиво и континуирано мањи раст цена од свих земања у региону. Док су суседским земљама поскупљења већ ушла дубоко у двоцифрену зону, Србија је остала на једноцифреном расту и код бензина и код дизела. Управо то је најјачи аргумент да је домаће тржиште у периоду највеће глобалне енергетске кризе било стабилније од готово свих тржишта око нас.

Како су се цене горива кретале пре почетка рата у Ирану

Још важније за целу причу јесте то што Србија није показала стабилност тек када је избио рат и када је тржиште почело да реагује панично. Мирнији тренд постојао је и у преткризном периоду, односно у месецима који су претходили отвореном удару на светско тржиште енергената.

Подаци на графику приказују процентуално кретање цене горива у периоду од почетка децембра 2025. године до 23. фебруара 2026. године, односно у преткризном периоду, пре избијања рата у Ирану.

У преткризном периоду од почетка децембра 2025. до 23. фебруара 2026. године, цене бензина у региону нису бележиле нагле скокове, већ су се углавном кретале у зони стагнације или благих осцилација. Србија је у том периоду чак забележила пад цене бензина од око 2,6 одсто, што је сврстава међу најстабилнија тржишта у региону.

Изузетак у овом периоду била је Швајцарска, где је забележена готово потпуна стабилност са минималним променама од око пола процента. Ипак, за разлику од Србије која је задржала контролисан тренд и након избијања кризе, у већини других земаља уследио је знатно јачи раст цена.

Цене дизела у већини земаља региона и Европе бележиле су благи пад или стагнацију, док су поједина тржишта попут Немачке и Румуније имала израженији раст. Србија се издвојила као стабилно тржиште, са падом цена од око 2,9 одсто, без наглих осцилација које су биле присутне у другим деловима Европе.

Другим речима, Србија није била стабилнија само у тренутку избијања кризе, већ је и пре тога имала контролисано и чак благо силазно кретање цена горива, што јасно показује континуитет стабилности тржишта и добру почетну позицију уочи глобалних околности.

Актуелне цене горива у региону

Према подацима ГлобалПетролПрицес и прегледима цена на европском тржишту, актуелни нивои цена дизела и бензина показују да је притисак и даље присутан широм региона и Европе.

И ови подаци потврђују да Србија не стоји добро само по динамици раста, већ и по томе што је успела да у турбулентном глобалном периоду задржи ценовни ниво под контролом без експлозивних скокова који су погађали многа друга тржишта.

Србија стабилнија и од дела развијених европских економија

Посебно је упадљиво поређење са Аустријом и Швајцарском, државама које важе за уређене и снажне економије. Ипак, управо у овом таласу кризе показало се да Србија има стабилнији тренд раста цена горива.

Од почетка рата у Ирану до данас, Србија је имала раст бензина од 5,0 одсто, док је Аустрија била на 24,5 одсто, а Швајцарска на 11,0 одсто. То значи да је раст бензина у Аустрији био готово пет пута већи него у Србији, док је у Швајцарској био више него двоструко већи.

Код дизела је разлика још израженија. Србија је на 7,6 одсто, Аустрија на 42,6 одсто, а Швајцарска на 21,4 одсто. Другим речима, раст дизела у Аустрији био је више од пет пута већи него у Србији, а у Швајцарској скоро три пута већи.

Управо те бројке руше уврежену претпоставку да развијеније економије аутоматски значе и већу ценовну стабилност када дође до глобалних удара. У овом случају, Србија је показала већу отпорност од тржишта која су економски снажнија, али су у таласу поскупљења реаговала осетно бурније.

Како пише Реутерс, глобално тржиште нафте погођено је поремећајима због рата у Ирану, што је изазвало снажне ценовне притиске широм света. Управо зато поређење са Аустријом и Швајцарском додатно добија на тежини, јер показује да Србија у таквим околностима није била слабија, већ напротив, стабилнија од дела развијених европских економија.

Државна политика као кључ ценовне стабилности

За разлику од бројних тржишта на којима су цене горива много директније изложене глобалним осцилацијама, Србија је кроз контролу максималних малопродајних цена и координисан приступ државних органа успела да ублажи ударе са светског тржишта. Такав модел омогућава постепен и контролисан раст, уместо наглих удара на грађане и привреду.

Зато се и пре кризе и након почетка рата у Ирану види исти образац, Србија функционише умереније и стабилније од земаља у региону, а у појединим сегментима и од дела развијених европских држава.

Ако се овакав тренд настави, Србија овим темпом реално учвршћује позицију једне од земаља са најповољнијим и најстабилнијим кретањем цена горива у региону.