Cene benzina i dizela su otišle u nebo: Pegledajte poskupljenja u Austriji i Švajcarskoj, pa ih uporedite sa Srbijom
Dok su cene goriva beležile nagle skokove, Srbija je uz koordinisan pristup države i pravovremene mere zadržala stabilnost tržišta. Podaci pokazuju da je domaće tržište prošlo sa znatno blažim rastom cena nego većina drugih zemalja.
Cene goriva na Balkanu i širom Evrope rastu pod pritiskom globalnih turbulencija, ali je Srbija i u pretkriznom periodu i nakon početka rata u Iranu prošla sa blažim udarom nego najveći deo regiona. Upravo u tome se vidi efekat stabilne državne politike, koordinisanog rada nadležnih organa i čvrstog pristupa državnog vrha, koji su domaće tržište zaštitili od naglih i nekontrolisanih skokova.
Srbija je u globalnu energetsku turbulenciju ušla sa mirnijim rastom cena od većine komšija, a zatim je i nakon izbijanja rata u Iranu zadržala najumereniji tempo poskupljenja u regionu. Takav kontinuitet jasno pokazuje da Srbija, uz ovakav pristup i vođenje politike, ide ka tome da ima najpovoljnije cene goriva u regionu, zahvaljujući čvrstom i dogovornom pristupu predsednika Aleksandra Vučića i državnih organa.
Kako su se kretale cene goriva od početka rata u Iranu do danas
Prema podacima koje objavljuje GlobalPetrolPrices, a koji meri promene i kretanje cena goriva u Evropi i svetu od početka rata u Iranu, 23. februara, do danas, Srbija je imala najmanji rast cena među državama koje okružuju Srbiju, ali i od nekih razvijenijih zemalja u Evropi.
Podaci na grafiku procentualni rast cena goriva od 23. februara 2026. godine, poslednjeg uporedivog preseka pre početka rata u Iranu, do 30. marta 2026. godine, odnosno poslednjeg dostupnog sinhronizovanog preseka nakon izbijanja sukoba.
Srbija je sa rastom cene benzina od samo 5,0 odsto ostala ispod svih suseda, pa čak i ispod dela razvijenih evropskih ekonomija. U poređenju sa Hrvatskom, rast benzina u Srbiji bio je niži za 2,3 procenta. U odnosu na Crnu Goru, razlika je 7,2 procenta, dok je u odnosu na Severnu Makedoniju 9,3 procenta. Kada se pogleda Bosna i Hercegovina, Srbija je imala čak 11,5 procenata blaži rast benzina, a u odnosu na Rumuniju čak 13,4 procenta manje.
Kod dizela je slika još upečatljivija. Srbija je na 7,6 odsto, dok su Bosna i Hercegovina na 45,9 odsto, Severna Makedonija na 40,4 odsto, Bugarska na 30,9 odsto, Crna Gora na 26,3 odsto, a Rumunija na 26,9 odsto. To praktično znači da je rast cene dizela u Srbiji bio višestruko blaži od gotovo svih zemalja u regionu. Čak i kada se u poređenje ubaci Mađarska, koja je takođe zadržala relativno mirniji tempo, Srbija ostaje u samom vrhu najstabilnijih tržišta.
Posmatrajući kroz zvanične podatke, Srbija nije imala samo "nešto niži rast", već ubedljivo i kontinuirano manji rast cena od svih zemanja u regionu. Dok su susedskim zemljama poskupljenja već ušla duboko u dvocifrenu zonu, Srbija je ostala na jednocifrenom rastu i kod benzina i kod dizela. Upravo to je najjači argument da je domaće tržište u periodu najveće globalne energetske krize bilo stabilnije od gotovo svih tržišta oko nas.
Kako su se cene goriva kretale pre početka rata u Iranu
Još važnije za celu priču jeste to što Srbija nije pokazala stabilnost tek kada je izbio rat i kada je tržište počelo da reaguje panično. Mirniji trend postojao je i u pretkriznom periodu, odnosno u mesecima koji su prethodili otvorenom udaru na svetsko tržište energenata.
Podaci na grafiku prikazuju procentualno kretanje cene goriva u periodu od početka decembra 2025. godine do 23. februara 2026. godine, odnosno u pretkriznom periodu, pre izbijanja rata u Iranu.
U pretkriznom periodu od početka decembra 2025. do 23. februara 2026. godine, cene benzina u regionu nisu beležile nagle skokove, već su se uglavnom kretale u zoni stagnacije ili blagih oscilacija. Srbija je u tom periodu čak zabeležila pad cene benzina od oko 2,6 odsto, što je svrstava među najstabilnija tržišta u regionu.
Izuzetak u ovom periodu bila je Švajcarska, gde je zabeležena gotovo potpuna stabilnost sa minimalnim promenama od oko pola procenta. Ipak, za razliku od Srbije koja je zadržala kontrolisan trend i nakon izbijanja krize, u većini drugih zemalja usledio je znatno jači rast cena.
Cene dizela u većini zemalja regiona i Evrope beležile su blagi pad ili stagnaciju, dok su pojedina tržišta poput Nemačke i Rumunije imala izraženiji rast. Srbija se izdvojila kao stabilno tržište, sa padom cena od oko 2,9 odsto, bez naglih oscilacija koje su bile prisutne u drugim delovima Evrope.
Drugim rečima, Srbija nije bila stabilnija samo u trenutku izbijanja krize, već je i pre toga imala kontrolisano i čak blago silazno kretanje cena goriva, što jasno pokazuje kontinuitet stabilnosti tržišta i dobru početnu poziciju uoči globalnih okolnosti.
Aktuelne cene goriva u regionu
Prema podacima GlobalPetrolPrices i pregledima cena na evropskom tržištu, aktuelni nivoi cena dizela i benzina pokazuju da je pritisak i dalje prisutan širom regiona i Evrope.
I ovi podaci potvrđuju da Srbija ne stoji dobro samo po dinamici rasta, već i po tome što je uspela da u turbulentnom globalnom periodu zadrži cenovni nivo pod kontrolom bez eksplozivnih skokova koji su pogađali mnoga druga tržišta.
Srbija stabilnija i od dela razvijenih evropskih ekonomija
Posebno je upadljivo poređenje sa Austrijom i Švajcarskom, državama koje važe za uređene i snažne ekonomije. Ipak, upravo u ovom talasu krize pokazalo se da Srbija ima stabilniji trend rasta cena goriva.
Od početka rata u Iranu do danas, Srbija je imala rast benzina od 5,0 odsto, dok je Austrija bila na 24,5 odsto, a Švajcarska na 11,0 odsto. To znači da je rast benzina u Austriji bio gotovo pet puta veći nego u Srbiji, dok je u Švajcarskoj bio više nego dvostruko veći.
Kod dizela je razlika još izraženija. Srbija je na 7,6 odsto, Austrija na 42,6 odsto, a Švajcarska na 21,4 odsto. Drugim rečima, rast dizela u Austriji bio je više od pet puta veći nego u Srbiji, a u Švajcarskoj skoro tri puta veći.
Upravo te brojke ruše uvreženu pretpostavku da razvijenije ekonomije automatski znače i veću cenovnu stabilnost kada dođe do globalnih udara. U ovom slučaju, Srbija je pokazala veću otpornost od tržišta koja su ekonomski snažnija, ali su u talasu poskupljenja reagovala osetno burnije.
Kako piše Reuters, globalno tržište nafte pogođeno je poremećajima zbog rata u Iranu, što je izazvalo snažne cenovne pritiske širom sveta. Upravo zato poređenje sa Austrijom i Švajcarskom dodatno dobija na težini, jer pokazuje da Srbija u takvim okolnostima nije bila slabija, već naprotiv, stabilnija od dela razvijenih evropskih ekonomija.
Državna politika kao ključ cenovne stabilnosti
Za razliku od brojnih tržišta na kojima su cene goriva mnogo direktnije izložene globalnim oscilacijama, Srbija je kroz kontrolu maksimalnih maloprodajnih cena i koordinisan pristup državnih organa uspela da ublaži udare sa svetskog tržišta. Takav model omogućava postepen i kontrolisan rast, umesto naglih udara na građane i privredu.
Zato se i pre krize i nakon početka rata u Iranu vidi isti obrazac, Srbija funkcioniše umerenije i stabilnije od zemalja u regionu, a u pojedinim segmentima i od dela razvijenih evropskih država.
Ako se ovakav trend nastavi, Srbija ovim tempom realno učvršćuje poziciju jedne od zemalja sa najpovoljnijim i najstabilnijim kretanjem cena goriva u regionu.
