Да ли су Владан Ђокић и Иванка Поповић гурали студенте у блокаде, како би прикрили да су им дипломе угрожене њиховим кршењем закона?
Протести и блокаде факултета крећу у тренутку када прва генерација уписана мимо акредитације долази до завршне фазе студија, фазе у којој би невалидност студијских програма постала видљива, проверљива и правно оспорена.
Најновији извештај Државне ревизорске институције (ДРИ) откривај да су бројни факултети Универзитета у Београду, укључујући и Архитектонски факултет, у периодима које је директно надзирало тадашње руководство, тадашњи декан Архитектонског факултета проф. др Владан Ђокић и ректорка београдског универзитета проф. др Иванка Поповић, радили без важеће акредитације установе и студијских програма. Посебно је забрињавајуће да се то дешавало управо у време када је генерација 2021/22 уписивала студије, да би четири године касније, у периоду када би требало да дипломирају, Универзитет ушао у вишемесечне незаконите блокаде.
Иако су блокаде факултета представљене као борба за академске вредности, врло брзо су попримиле политичку конотацију, а чињенично стање указује да је управо у мандату Ђокића и Поповић дошло до најтежих повреда законитости рада Универзитета у последњој деценији, а последице тога могу највише погодити генерацију студената која данас протестује.
Према налазима ДРИ и извештају НАТ-а, многим државним факултетима су акредитације истекле, а нове су издавани тек након више недеља, месеци, чак и година, током којих су факултети настављали да раде и расписују конкурсе, иако то закон изричито забрањује. Управо су Владан Ђокић и Иванка Поповић били на челу институција које су имале законску обавезу да воде рачуна о благовременој акредитацији свих јединица БУ.
Архитектонски факултет у мандату Владана Ђокића као декана противзаконито расписао конкурс за упис студената у време кад није имао акредитацију институције и студентских програма
Најдрастичнији пример управо је Архитектонски факултет, којим је руководио Владан Ђокић. Факултет је у његовом мандату два пута остао без акредитације, први пут око три месеца 2014. године, а други пут око месец и по дана 2021. године. Упркос томе, Архитектонски факултет је наставио да ради, а оно што посебно компромитује тадашње руководство јесте чињеница да су Ђокић и Иванка Поповић били свесни да установа нема важећу акредитацију, али о томе нису обавестили студенте нити јавност.
Прецизно, Архитектонски факултет је у потпуности радио без акредитације од 9. јануара до 9. априла 2014. године први пут, а други пут је радио без акредитације од 9. априла до 20. маја 2021. године. Посебно интересантан је други период рада без акредитације.
Дана 14. априла 2021. године на седници Сената БУ усвојен је конкурс за упис нових студената на факултете, иако управо тада (од 9. априла до 20. маја 2021. године) Архитектонски факултет није имао акредитацију институције и студијских програма. Тиме су директно прекршили закон, јер се конкурс не може расписивати док не постоји важећа акредитација. Упркос овоме, ни Ђокић, као декан, ни Поповић, као ректорка, нису јавно преузели одговорност нити објаснили како је до таквог кршења закона дошло.
Занимљиво је да се истовремено, само неколико месеци касније, када су блокаде започеле у новембру 2024. године, и Ђокић и Поповић појављивали у јавности као гласни подржаваоци студентских блокада, представљајући себе као браниоце академске аутономије. Међутим, чињенице указују да су баш у њиховим мандатима настали пропусти који данас могу да доведу у питање валидност испита и диплома генерације 2021/22.
Посебно важно питање отвара се када се погледају временски подаци: конкурс за упис генерације 2021/22 на Архитектонски факултет расписан је 14. априла 2021. године, управо у тренутку када факултет није имао важећу акредитацију установе и студијских програма. Та генерација, која је уписана у периоду када ни факултет ни студијски програми нису били акредитовани, требало је да дипломира током школске 2024/25 године. А управо тада, готово истог месеца када су ти студенти улазили у завршну годину студија и требало да уђу у процедуру дипломирања, почињу вишемесечне студентске блокаде, које здушно подржавају Владан Ђокић и Иванка Поповић. Тешко је поверовати да је овде реч о пукој случајности. Протести и блокаде крећу у тренутку када генерација уписана мимо акредитације долази до завршне фазе студија, фазе у којој би невалидност студијских програма постала видљива, проверљива и правно оспорена.
Сама чињеница да су студенти били гурани у политички обојене блокаде од стране Владана Ђокића и Иванке Поповић који су, према званичним документима, пропустили да обезбеде законит рад факултета, отвара кључно питање:
Да ли су блокаде свесно послужиле Ђокићу и Поповић као прикривање много озбиљнијег проблема, рада без акредитације факултета током уписних година студената који су требало да дипломирају баш кад су блокаде почеле?
Извештај ДРИ додатно наглашава опасност угрожених диплома генерације студената 2021/22, упозоравајући да "неблаговремене поновне акредитације доводе до неповезаних акредитационих циклуса, чиме је угрожена валидност студијских програма". Овде није реч о техничкој грешци, већ о системском пропусту који се десио док је Архитектонским факултетом управљао Владан Ђокић, а Београдским универзитетом Иванка Поповић. Пропусти које су они као руководиоци направили могу значити непризнавање испита, отежану нострификацију или чак оспоравање диплома.
Оно што данас додатно узнемирава академску јавност јесте да ниједан од ових проблема никада није транспарентно саопштен студентима и јавности. Напротив, док су генерација 2021/22 и друге генерације трпеле последице блокада, Ђокић и Поповић јавно су позивали на "одбрану Универзитета", иако су управо њихови пропусти претходних година довели у питање правну сигурност студената и могућност оспоравања диплома, конкретно генерације 2021/22 на Архитектонском факултету, у време док је Владан Ђокић био декан тог факултета.
Поред Архитектонског, многи државни факултети радили без акредитација
Према документима НАТ-а и извештају ДИР-а, многи државни факултети у оквиру Београдског универзитета су расписивали конкурсе за упис нових студената, а да притом нису имали важећу акредитацију установе и студијских програма.
Стоматолошки факултет имао је два прекида акредитације: први је трајао око пет месеци 2013. године, а други неколико дана 2020. године, што укупно износи приближно пет месеци рада без важеће акредитације.
Саобраћајни факултет је без акредитације у два периода: први је трајао нешто мање од два месеца 2014. године, а други скоро три месеца 2021. године, па укупни период рада без важеће акредитације износи око пет месеци.
Географски факултет имао је два прекида акредитације: први је трајао више од шест месеци током 2014. године, а други два дана 2021. године, што укупно чини око седам месеци рада без акредитације.
Технолошко-металуршки факултет имао је један прекид акредитације, у трајању од око четири месеца током 2021. године.
Шумарски факултет имао је један прекид акредитације, у трајању од око један месец крајем 2020. године.
Математички факултет радио је у два периода без акредитације: први је трајао око четири месеца 2015. године, а други око пет месеци 2022. године, што укупно износи приближно девет месеци рада без акредитације.
Биолошки факултет остао је без акредитације два пута: први пут око три месеца 2014. године, а други пут око шест месеци током 2021. године, што укупно чини око девет месеци рада без акредитације.
ФОН је имао два прекида акредитације: први је трајао нешто више од два месеца 2014. године, док је други трајао више од 12 месеци, практично читаву годину у периоду 2021–2022. године, па је укупно радио без акредитације око петнаест месеци.
Фармацеутски факултет имао је два прекида акредитације, укупног трајања од око једног месеца, распоређених кроз 2013. и 2020. годину, што начи да је овај факултет радио месец дана без важеће акредитације.
Физички факултет имао је два периода рада без акредитације: први, најдужи, трајао је више од четрнаест месеци током 2014–2015. године, а други још око два месеца 2022. године, што укупно чини више од шеснаест месеци неакредитованог рада, највише међу свим факултетима.
Филолошки факултет имао је два периода рада без акредитације: први је трајао око два месеца 2015. године, а други нешто више од два месеца 2022. године.
На крају, остаје отворено кључно питање:
Да ли су Владан Ђокић и Иванка Поповић манипулисањем и хушкањем студената у блокаде факултета покушали да прикрију да су током својих мандата дозволили рад факултета без акредитације, док су генерације студената, укључујући 2021/22, постајале колатерална штета једног од највећих академских пропуста у савременој историји Универзитета у Београду?
