Arhitektonski fakultet radio bez akreditacije - tadašnji dekan Vladan Đokić i rektor Ivanka Popović prećutali kršenje zakona?
Tokom oba prekida u akreditaciji, Arhitektonski fakultet je nesmetano nastavio da radi, održava nastavu, ispituje studente, organizuje upisne aktivnosti i funkcioniše kao da se ništa ne dešava, iako zakon jasno propisuje da upis novih studenata može da se vrši isključivo dok su i ustanova i studijski programi akreditovani.
Revizija je utvrdila da je u sistemu postojala raširena i dugogodišnja praksa nepovezanih akreditacionih ciklusa u kojoj ustanovama akreditacija ističe, a nova se izdaje tek nakon više nedelja ili meseci, tokom kojih fakulteti nastavljaju da rade, drže nastavu, organizuju ispite i upisuju studente, iako zvanično nemaju važeću akreditaciju ustanove i studijskih programa.
Arhitektonski fakultet dva puta radio bez akreditacije
Prema zvaničnoj dokumentaciji Nacionalnog akreditacionog tela (NAT), Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu ima tri evidentirane akreditacije ustanove: 09.01.2009, 09.04.2014 i 20.05.2021. Po tada važećem Zakonu o visokom obrazovanju iz 2005. godine, akreditacija ustanove važila je 5 godina, a Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017. godine produžen je rok trajanja akreditacije na 7 godina. Kada se ti zakonski rokovi uporede sa datumima izdatih akreditacija, jasno proizilazi da je Arhitektonski fakultet u dva navrata ostao bez važeće akreditacije ustanove i studijskih programa: prvi put oko tri meseca, a drugi put oko mesec i po dana. U oba slučaja, između isteka prethodne i izdavanja nove akreditacije postoji vremenski period u kojem fakultet nije imao važeću akreditaciju ustanove i studijskih programa, što je direktna posledica rukovođenja tadašnjeg dekana Vladana Đokića.
Tokom oba prekida u akreditaciji, Arhitektonski fakultet je nesmetano nastavio da radi, održava nastavu, ispituje studente, organizuje upisne aktivnosti i funkcioniše kao da se ništa ne dešava, iako zakon jasno propisuje da upis novih studenata može da se vrši isključivo dok su i ustanova i studijski programi akreditovani. Ono što je posebno problematično jeste činjenica da studenti nisu bili obavešteni od strane tadašnjeg dekana Vladana Đokića da se nalaze na ustanovi čija je akreditacija istekla. Niti je javnost dobila informaciju da fakultet nije produžio akreditaciju na vreme. Time je direktno ugrožena pravna sigurnost studenata, koji imaju zakonsko pravo da budu obavešteni o statusu svoje ustanove, a čija je akademska i profesionalna budućnost vezana za validnost akreditacije fakulteta na kojem studiraju.
Dekan Arhitektonskog fakulteta u oba perioda bez akreditacije bio je prof. dr Vladan Đokić, koji je tu funkciju obavljao od 2012. do 2021. godine. U trenutku drugog prekida akreditacije ustanove i studijskih programa, od aprila do maja 2021. godine, na mestu rektorke Univerziteta u Beogradu nalazila se prof. dr Ivanka Popović, čiji je mandat trajao od oktobra 2018. do oktobra 2021. godine. Kao rukovodioci ustanove i Univerziteta, dekan i rektor imaju zakonsku obavezu da prate važenje akreditacija fakulteta i studijskih programa, blagovremeno reaguju na isteke i obaveste studente i Univerzitet o svakoj promeni koja utiče na zakonitost rada ustanove.
Vladan Đokić i Ivanka Popović podržavali blokade
Iako su se u javnosti predstavljali kao zaštitnici studenata i otvoreno podržavali višemesečne, nezakonite studentske blokade, uvodeći tako politiku na Univerzitet, prof. dr Vladan Đokić i prof. dr Ivanka Popović to su činili isključivo rečima, dok su posledice snosili isključivo studenti, od izgubljenih rokova do izgubljenih godina studija. Njihova poruka o "borbi za akademske vrednosti" zvuči posebno licemerno kada se zna da su upravo u njihovim mandatima fakulteti imali periode u kojima su radili bez važeće institucionalne akreditacije, što je nedopustiv propust koji direktno ugrožava prava studenata. Dok su studenti trpeli posledice blokada, rukovodstvo Univerziteta uživalo je u sopstvenoj nedodirljivosti, iako snosi deo odgovornosti za najteže povrede akademske zakonitosti u poslednjoj deceniji.
S druge strane, Državna revizorska institucija je jasno konstatovala da je i Nacionalno akreditaciono telo (NAT) imalo ozbiljne propuste u ažurnosti i pravovremenosti postupaka, što je dovelo do toga da više visokoškolskih ustanova u Srbiji uđe u period rada bez važeće akreditacije. Time je deo odgovornosti nesporno i na NAT-u, koji je bio dužan da obezbedi da nijedna ustanova ne ostane u "praznom hodu", ali i na Univerzitetu, koji je morao da kontroliše status svojih članica.
Kolika je bila sistemska korupcija u visokom obrazovanju i nemar Beogradskog univerziteta i tadašnje rektorke Ivanke Popović govori činjenica su za vreme njenog mandata sledeći fakulteti u okviru Beogradskog univerziteta radili bez akreditacije: Stomatološki, Saobraćajni, Geografski, Tehnološko-metalurški, Šumarski, Matematički, Biološki, Arhitektonski, FON, Farmaceutski, Fizički i Filološki fakultet.
Uvid u period rada bez akreditacije za sve fakultet u okviru Beogradskog univerzitete pogledajte na linku ovde. S obzirom da se link apdejtuje, ceo spisak možete pogledati na naslovnoj strani NAT-a u "Vodiču za studente"
Stomatološki fakultet imao je dva prekida akreditacije: prvi je trajao oko pet meseci 2013. godine, a drugi nekoliko dana 2020. godine, što ukupno iznosi približno pet meseci rada bez važeće akreditacije.
Saobraćajni fakultet je bez akreditacije u dva perioda: prvi je trajao nešto manje od dva meseca 2014. godine, a drugi skoro tri meseca 2021. godine, pa ukupni period rada bez važeće akreditacije iznosi oko pet meseci.
Geografski fakultet imao je dva prekida akreditacije: prvi je trajao više od šest meseci tokom 2014. godine, a drugi dva dana 2021. godine, što ukupno čini oko sedam meseci rada bez akreditacije.
Tehnološko-metalurški fakultet imao je jedan prekid akreditacije, u trajanju od oko četiri meseca tokom 2021. godine.
Šumarski fakultet imao je jedan prekid akreditacije, u trajanju od oko jedan mesec krajem 2020. godine.
Matematički fakultet radio je u dva perioda bez akreditacije: prvi je trajao oko četiri meseca 2015. godine, a drugi oko pet meseci 2022. godine, što ukupno iznosi približno devet meseci rada bez akreditacije.
Biološki fakultet ostao je bez akreditacije dva puta: prvi put oko tri meseca 2014. godine, a drugi put oko šest meseci tokom 2021. godine, što ukupno čini oko devet meseci rada bez akreditacije.
FON je imao dva prekida akreditacije: prvi je trajao nešto više od dva meseca 2014. godine, dok je drugi trajao više od 12 meseci, praktično čitavu godinu u periodu 2021–2022. godine, pa je ukupno radio bez akreditacije oko petnaest meseci.
Farmaceutski fakultet imao je dva prekida akreditacije, ukupnog trajanja od oko jednog meseca, raspoređenih kroz 2013. i 2020. godinu, što nači da je ovaj fakultet radio mesec dana bez važeće akreditacije.
Fizički fakultet imao je dva perioda rada bez akreditacije: prvi, najduži, trajao je više od četrnaest meseci tokom 2014–2015. godine, a drugi još oko dva meseca 2022. godine, što ukupno čini više od šesnaest meseci neakreditovanog rada, najviše među svim fakultetima.
Filološki fakultet imao je dva perioda rada bez akreditacije: prvi je trajao oko dva meseca 2015. godine, a drugi nešto više od dva meseca 2022. godine.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je na sednici senata Beogradskog univerziteta 21. aprila 2021. godine raspisan konkurs za upis novih studenata na Arhitektonski fakultet, koji u tom trenutku nema akreditaciju ustanove i studijskih programa, a to znaju i tadašnja rektorka Ivanka Popović i sadašnji rektor, a tada dekan Arhitektonskog fakulteta Vladan Đokić.
Ono što je najbitnije istaći je da fakulteti i Univerzitet ne mogu da raspisuju konkurs za upis novih studenata, a da nemaju akreditaciju ustanove i studijskih programa. To što oni znaju i misle da će je dobiti, jer su državni fakulteti, ne znači da mogu da rade mimo zakona.
Ovaj sistemski nemar postaje još veći kada se uzme u obzir da nijedan od ovih prekida nije dovodio do privremene obustave nastave, javnog upozorenja studentima, niti zvaničnog obraćanja Univerziteta u Beogradu. Javnost nikada nije dobila odgovor na pitanje da li je Arhitektonski fakultet smeo da obavlja nastavu, organizuje ispite i raspisuje konkurse dok je bio bez važeće akreditacije, niti da li su studenti ili roditelji ikada obavešteni o tim periodima. Time je direktno narušen kredibilitet Univerziteta u Beogradu, kao i poverenje studenata koji su imali pravo da znaju u kakvom pravnom statusu studiraju.
U svakoj uređenoj visokoškolskoj zajednici ovakvi propusti bi automatski doveli do preispitivanja odgovornosti, kako rukovodstva fakulteta, tako i rukovodstva Univerziteta, ali i tela koje izdaje akreditacije. Zato je potpuno legitimno postaviti pitanja, da li će tadašnji dekan Vladan Đokić, a danas rektor BU, i tadašnja rektorka Ivanka Popović objasniti zašto fakultet nije imao važeću akreditaciju, kako je moguće da studenti nisu bili obavešteni, i na osnovu čega su u tom periodu raspisivali konkurse i vršili upis?
Ono što posebno može uticati na studente je izveštaj DRI u kome se jasno navodi da su neblagovremene ponovne akreditacije određenih visokoškolskih ustanova dovele do nepovezanih akredacionih ciklusa, čime je ugrožena validnost svih studijskih programa, koji se realizuju u okviru tih ustanova.
