ХАМАСОВА КРВАВА РУКА ИМ НЕ СМЕТА, ИСПРУЖЕНИ ПРСТ ИМ СМЕТА: Нови покушај подвале лажне елите
Већ два дана међу лажном српском елитом, лажним чуварима српског образа, влада права хистерија због тога што се на фасадама и улицама Србије појавио знак крваве руке са испруженим кажипрстом.
Вриште да је цртање црвене руке са испруженим средњим прстом одраз велике некултуре. У праву су. Јасно је да је у питању некултура. Не бих лицитирао да ли је у питању велика, или мала. Као што је јасно да је та некултура природна реакција на свакодневну, ништа мању, некултуру присталица опозиције.
Једна професорица из Велике Плане, присталица опозиције, осетљивог желудца, се на друштвеним мрежама пожалила како јој се повраћа од тог српског простаклука. Испруженог крвавог прста. Па због њега не може да ради. На двомесечно цртање хиљада испружених крвавих руку, симбола терористичке организације Хамас, албанских бољшевика и руских анархиста, по фасадама јавних институција, трговима и мостовима широм Србије, није јој се повраћало. Нити на свакодневно емитовање одурног спота прања крвавих руку на Н1. То јој није био одраз некултуре.
Извођење ученика из учионица, са наставе, на политичке митинге, јој није одраз некултуре. Напротив, и сама их је хушкала да, млади и незрели, из топле учионице излазе на улицу, у политичку арену.
Кад поједини професори и њихови родитељи јавно, по друштвеним мрежама и viber групама, жигошу ученике који су се усудили да уђу у учионицу, то лажној елити није одраз некултуре. Кад родитељи, активисти опозиционих странака, упадају у учионице и физички спречавају професоре да уче децу, да раде свој посао, од којег издржавају своју породицу, то за лажну елиту није одраз некултуре.
Кад у viber групама професори прете својим колегама који не желе да, противзаконитом обуставом наставе, учествују у покушају насилне промене власти у Србији, то им није одраз некултуре. Кад група обесних младића и деевојака обори на улицу старицу, која се оправдано наљутила зато што јој не дају да прође преко пешачког прелаза, то јој и то им није одраз некултуре.
Кад студенти и присталице опозиције терају спрдњу са поменом и другим православним обичајима, правећи од њих политичке перформансе, то им није некултура. За 82 дана од трагедије у Новом Саду се нису сетили да оду у цркву и жртвама запале свећу, али зато сваки дан по трговима и раскрсницама држе политичке ријалити помене.
То осетљивом желудцу професорице из Велике Плане не смета. Не смета јој ни кад њена колегиница, у viber групи, својим малолетним ученицима, који траже да им се омогући да иду у школу, напише, дословно: „Ујединимо се, да скинемо овог злотвора“.
Кад 50 студената спречава 1.000 својих колега да полажу испите, то није одраз некултуре. Кад неколико десетина људи, кршећи закон, изађе на раскрсницу и омета неколико десетина хиљада људи да стигну тамо где су кренули, одузимајући им право на слободу кретања, једно од основних људских права, ни то није одраз некултуре.
Кад возачу који хоће да својим возилом прође по јавној саобраћајници, студенти разбију стакло, то није одраз некултуре.
Па да ли та и такви сматрају да су грађани Србије глупи да не виде шта се догађа? Да не виде да овде није реч ни о каквим студентским захтевима, јер их нема, јер су сви испуњени, већ о покушају опозиције и невладиних организација, организованих и плаћених из иностранства, од истих они који су признали са су за рушење Милошевића само у једној транши платили 80 милиона долара, да изазову нереде који ће довести до насилног рушења власти у Србији.
Да ли неко озбиљан верује да ће Мариника Тепић, Динко Глухоњић и Радомир Лазовић боље управљати државом од Вучића и СНС? Без обзира на све њихове мане и грешке? Да ће успешније бранити интересе Срба на КиМ? Да ће обезбедити да плате и пензије буду веће? Да ће боље бранити Републику Српску? Да неће увести санкције Русији? Да код њих неће бити корупције и намештених тендера? Па они су три шећеране, које су у залихама и код копераната, имале сировине у вредности 47 милиона евра, продали за три евра. Директору Демократске странке.