Имам 19 година и убио сам најбољег друга: Штићеник Сивог дома говори о највећој ТРАГЕДИЈИ у свом животу

Тмуран 4. мај 2017. године, свуда киша и сивило, тек помало зелено дрвеће разбије монотонију. Такав је био и пут до Крушевца, испреплетен зебњом како ће изгледати сусрет са малолетницима који су починили неко кривично дело.

Кренули смо у смрт са песмом МОЖДА НЕБО ЗНА, а онда је Дарко на Кошарама завршио са РУПАМА У ЛИЦУ

Убрзо смо се обрели испред Васпитно поправног дома, у којем своје тршаве главице скривају младићи З.Н. (19) и С.С. (19) – ту издржавају казну, један због убиства из нехата, а други због крађе.

Незапамћен ХОРОР у селу код Дољевца: Мештани испред врата на УСКРС затекли КРСТАЧЕ СА ГРОБОВА!

Обојица гледају у под. Осећај кривице и кајања заузео је целу просторију. Прве речи изговара штићеник З. Н., који је убио свог најбољег друга.

– Овде сам годину и осам месеци. Убио сам свог најбољег друга. Било је случајно – почиње З. Н. своју причу.

Тешким гласом, пуним кајања, наставља:

Друг је купио пиштољ. Циљ је био да се из њега пуца за Нову годину, Божић… Те ноћи смо мало попили, играли се пиштољем, Нисмо знали да је метак био у цеви и десило се то што се десило – каже З.Н. док тужно гледа у под.

– Трудим се да се изборим са тим. Да не мислим више о томе. Нисам из криминогене средине, ово је била случајност – каже он, погледа прикованог за под.

Из ВП Дома ће изаћи у јуну или јулу.

– Овде сам променио свест о свему. Имам факултет за цео живот. Више не бих бацио ни петарду – истиче З.Н.

У дому је испекао занат. Један је од најбољи пекара.

- Уживам у пекари, овде радим. Највише волим да правим кифлице са сиром и тиме планирам да се бавим када изађем – истиче З.Н. којем је, како каже, породица све време највећа подршка у овом тешком животном периоду.

Поред њега седи С.С. (19). У ВП Дому је годину и три месеца, а остало му је, како каже, још око годину дана. У васпитном дому је због пљачки.

– Почео сам када сам имао 14 година. У све то ме је повело друштво. Кренули смо тим путем и нисмо могли да станемо. Све је кренуло од крађе кесице чипса – прича С.С.

Углавном су обијали продавнице.

– Смешно је то од чега смо почели, а како смо завршили. Било је нас шесторица у групи. Они су сви на слободи, а ја сам овде – каже штићеник.

Тврди да се у васпитно – поправном дому скроз променио.

- Криво ми је. Могао сам да радим нешто друго. Али, добро, овде сам доста научио, од свега по мало за бољи живот. Научио сам молерски занат.

- Волим то да радим. Имам неке пријатеље напољу који се тиме баве и планирам да будем молер. Од молераја може да се живи. Не пада ми на памет да се вратим ономе што сам радио пре – истиче.

Открива да има за шта да се бори.

– Имам породицу која је све време уз мене и девојку која ме подржава и која ме чека да изађем – каже он за крај.