Лажна принцеза београдског џет-сета: Јасмина Шупељак у краљевству мужевих пара
Јасмина Шупељак, некадашња супруга архитекте Бојана Шупељка, годинама је важила за симбол београдског џет-сета. Луксузна путовања, скупа гардероба и медијска пажња градили су њен имиџ – али уз подршку туђег новчаника.
Њена јавна слика брижљиво је грађена – од брендираних комбинација и фотографија са егзотичних дестинација, до интервјуа и колумни које су је представљале као самосталну, успешну и инспиративну жену.
На Инстаграму и у "пријатељским" lifestyle медијима, Јасмина се годинама представља као урбана икона стила, путница светског калибра и жена од укуса.
У стварности, тврде они који је познају, у питању је класичан синдром "жене фудбалера" – само без фудбала.
Брендирана гардероба, егзотична путовања, гламурозни догађаји – све је финансирано из џепа тадашњег супруга, док су медијски текстови и појављивања долазили "преко везе".
Врхунац апсурда роман "Несавршене"
Врхунац апсурда, био је када је свој роман "Несавршене" покушала да прода као "српску верзију Секс и града".
Поређење које, кажу, није само нереално него и увредљиво за интелигенцију публике – јер док је култна серија говорила о еманципацији и стварним дилемама урбаних жена, Јасминин текст делује више као продужетак њеног "Инстаграм фееда" и маркетиншки алат за самопромоцију, пише б92.
"Прича о животу у туђем луксузу"
Колумне у којима "филозофира" о браку, љубави и самопоуздању, након развода добиле су потпуно ново светло.
Посебно текст "Еутаназија душе", који су многи протумачили као јавно прање интиме и покушај да кроз "уметнички израз" поново привуче пажњу.
Критичари кажу да је то само наставак исте стратегије – пажљиво контролисаног садржаја који ствара привид дубине, док иза кулиса стоји једноставна прича о животу у туђем луксузу.
Ни друштвене везе нису занемарљиве у овој конструкцији имиџа. Њено блиско пријатељство са власницом Јоурнал магазина Ивом Радић, отворило јој је врата колумни и гламурозних догађаја – правећи јој лажну репутацију јавне личности.
"То је ниво јадништва где се измишљају пријатељства и везе како би се одржала слика о сопственом значају", каже један саговорник из модне индустрије.
Данас, иако се и даље представља као икона стила и инспирације, остаје питање: Шта би од тог "успеха" преживело када би се скинули филтери са фотографија, прекинуле медијске везе и затворио туђи банковни рачун? Да ли се ближи крај овој лажној бајци, па Јасмина, бескприсна и непотребна, сада покушава на протестима да нађе нову улогу?
