"РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ ИЗАЗВАЋЕ ДАЉУ ПОДЕЛУ НА БАЛКАНУ!" Министар Ђурић искрено о догађајима у УН
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић указао је за Политико да ће доношење Резолуције на Генералној скупштини (ГС) Уједињених нација о Сребреници, изазвати даљу поделу на Балкану. Ђурић је у ауторском тексту за бриселски портал оценио да је долазак до договора о обележавању дана сећања на прошлост на начин на који се не праве поделе, најбољи начин да се осигура да се она не понови.
Очекује се да ће Генерална скупштина Уједињених нација 23. маја размотрити нацрт резолуције о проглашењу Међународног дана сећања на жртве масакра у Сребреници 1995. године. Али док предлагачи ове резолуције тврде да је ово важан корак у пут постконфликтног помирења, вероватније је да ће сејати даље поделе на Балкану.
Нико не може порећи да су се страшни ратни злочини догодили током балканских ратова. Само политички екстремисти одбацују став да су у Сребреници почињени неописиви злочини. И само најбезумнији људи нису вољни да признају и одају почаст тим жртвама.
Међутим, будући да је предложена резолуција УН-а уско фокусирана и сачињена без консултација са свим регионалним заједницама и странама у балканским ратовима, вероватно ће се показати да изазива велике поделе унутар Босне и широм региона.
Док су се западни медији и и политички лидери првенствено фокусирали на жртве бошњачких муслимана током балканских ратова, трагична реалност је да су све етничке и верске групе претрпеле масовне ратне злочине. На недавном скупу Савета безбедности УН, у сали су били појединци који су као мала деца трпели тортуру или остали сирочад услед масовног убијања српских цивила. Били су уз мене док сам тврдио да предложена резолуција игнорише њихов бол, стварајући хијерархију патње међу невиним жртвама.
Република Србија је континуирано и доследно осуђивала све злочине овог трагичног сукоба, а посебно масакр у Сребреници, који је био ужасан по својим размерама и суровости. Народна скупштина Републике Србије усвојила је 2010. године Декларацију о осуди злочина почињених у Сребреници. Република Србија такође недвосмислено и најоштрије осуђује негирање свих ратних злочина почињених у Босни током трагичног грађанског рата. А високи републички званичници, међу којима и два председника, одали су пошту жртвама у Меморијалном центру Сребреница у Поточарима и учествовали на комеморацијама у УН-у у Њујорку.
Али свака резолуција УН-а о страдању у балканским ратовима треба да поштује више од 100.000 жртава сукоба. Ове жртве заслужују једнаку правду, третман и сећање, као и поштовање међународне заједнице без обзира на њихову националност, расу или веру. Нажалост, нацрт резолуције настоји да спомене и издвоји једну групу.
Једнако важно, резолуција такође настоји да термин геноцид примени на злочине који су се догодили у Сребреници, сугеришући да су они засновани на другачијим мотивима од масовних цивилних убистава Срба и Хрвата током рата који је пратио распад Југославије. Препустићу експертима да расправљају о дефиницији геноцида у међународном праву, али довољно је рећи да су многи водећи научници — укључујући стручњаке попут Иехуде Бауера — довели у питање његову примену у случају Сребренице.
Штавише, нацрт резолуције подрива устав и владавину права у Босни. Сачинио га је, предложио, коспонзорирао и за њега лобира стални представник УН-а за Босну и Херцеговину, амбасадор Златко Лагумџија, без законски прописане сагласности трочланог Председништва земље, које представља Бошњаке, Хрвате и Србе. Она је напредовала у тајности, без консултација са српским ентитетом у земљи или његовим изабраним представницима, и без икаквог покушаја да се призна десетине хиљада других жртава рата.
Дугих 29 година Срби који су преживели бројне масакре цивила залажу се за истину и правду. Они разумеју бол који осећају све жртве и њихове породице, без обзира да ли су Бошњаци, Хрвати или суграђани Срби.
Заједно са готово целим политичким спектром у мојој земљи, они верују да је једнака правда за све жртве рата у Босни и Херцеговини једини пут ка трајном миру, стабилности и помирењу.
Добитник Нобелове награде за мир надбискуп Дезмонд Туту је приметио: "Не постоји пречица или једноставан рецепт за лечење рана и подела у друштву након дуготрајног насиља. Стварање климе поверења и разумевања између бивших непријатеља је изузетно тежак изазов за превазилажење.” И имајући на уму његово мудро запажање, моја влада је спремна да ради са свим балканским владама и свим земљама чланицама УН како би се суочила са овим изазовом проналажења правде за све.
Постизање консензуса о обележавању сећања на прошлост на начин који не сије поделе је најбољи начин да се осигура да се то неће — и не може — поновити. Ово је најбољи начин на који УН могу да допринесу међугрупном и међуверском помирењу на Балкану.
Извор: Србија Данас/Политицо.еу