clear sky
36°C
22.06.2024.
Beograd
eur
117.0612
usd
109.1887
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

"REZOLUCIJA O SREBRENICI IZAZVAĆE DALJU PODELU NA BALKANU!" Ministar Đurić iskreno o događajima u UN

22.05.2024. 13:11
Marko Đurić
Marko Đurić / Izvor: Tanjug/Jadranka Ilić

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić ukazao je za Politiko da će donošenje Rezolucije na Generalnoj skupštini (GS) Ujedinjenih nacija o Srebrenici, izazvati dalju podelu na Balkanu. Đurić je u autorskom tekstu za briselski portal ocenio da je dolazak do dogovora o obeležavanju dana sećanja na prošlost na način na koji se ne prave podele, najbolji način da se osigura da se ona ne ponovi.

Očekuje se da će Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja razmotriti nacrt rezolucije o proglašenju Međunarodnog dana sećanja na žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine. Ali dok predlagači ove rezolucije tvrde da je ovo važan korak u put postkonfliktnog pomirenja, verovatnije je da će sejati dalje podele na Balkanu.

Niko ne može poreći da su se strašni ratni zločini dogodili tokom balkanskih ratova. Samo politički ekstremisti odbacuju stav da su u Srebrenici počinjeni neopisivi zločini. I samo najbezumniji ljudi nisu voljni da priznaju i odaju počast tim žrtvama.

Međutim, budući da je predložena rezolucija UN-a usko fokusirana i sačinjena bez konsultacija sa svim regionalnim zajednicama i stranama u balkanskim ratovima, verovatno će se pokazati da izaziva velike podele unutar Bosne i širom regiona.

Dok su se zapadni mediji i i politički lideri prvenstveno fokusirali na žrtve bošnjačkih muslimana tokom balkanskih ratova, tragična realnost je da su sve etničke i verske grupe pretrpele masovne ratne zločine. Na nedavnom skupu Saveta bezbednosti UN, u sali su bili pojedinci koji su kao mala deca trpeli torturu ili ostali siročad usled masovnog ubijanja srpskih civila. Bili su uz mene dok sam tvrdio da predložena rezolucija ignoriše njihov bol, stvarajući hijerarhiju patnje među nevinim žrtvama.

Republika Srbija je kontinuirano i dosledno osuđivala sve zločine ovog tragičnog sukoba, a posebno masakr u Srebrenici, koji je bio užasan po svojim razmerama i surovosti. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina počinjenih u Srebrenici. Republika Srbija takođe nedvosmisleno i najoštrije osuđuje negiranje svih ratnih zločina počinjenih u Bosni tokom tragičnog građanskog rata. A visoki republički zvaničnici, među kojima i dva predsednika, odali su poštu žrtvama u Memorijalnom centru Srebrenica u Potočarima i učestvovali na komemoracijama u UN-u u Njujorku.

Ali svaka rezolucija UN-a o stradanju u balkanskim ratovima treba da poštuje više od 100.000 žrtava sukoba. Ove žrtve zaslužuju jednaku pravdu, tretman i sećanje, kao i poštovanje međunarodne zajednice bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu ili veru. Nažalost, nacrt rezolucije nastoji da spomene i izdvoji jednu grupu.

Jednako važno, rezolucija takođe nastoji da termin genocid primeni na zločine koji su se dogodili u Srebrenici, sugerišući da su oni zasnovani na drugačijim motivima od masovnih civilnih ubistava Srba i Hrvata tokom rata koji je pratio raspad Jugoslavije. Prepustiću ekspertima da raspravljaju o definiciji genocida u međunarodnom pravu, ali dovoljno je reći da su mnogi vodeći naučnici — uključujući stručnjake poput Iehude Bauera — doveli u pitanje njegovu primenu u slučaju Srebrenice.

Marko Đurić
Marko Đurić / Izvor: Tanjug/Jadranka Ilić

Štaviše, nacrt rezolucije podriva ustav i vladavinu prava u Bosni. Sačinio ga je, predložio, kosponzorirao i za njega lobira stalni predstavnik UN-a za Bosnu i Hercegovinu, ambasador Zlatko Lagumdžija, bez zakonski propisane saglasnosti tročlanog Predsedništva zemlje, koje predstavlja Bošnjake, Hrvate i Srbe. Ona je napredovala u tajnosti, bez konsultacija sa srpskim entitetom u zemlji ili njegovim izabranim predstavnicima, i bez ikakvog pokušaja da se prizna desetine hiljada drugih žrtava rata.

Dugih 29 godina Srbi koji su preživeli brojne masakre civila zalažu se za istinu i pravdu. Oni razumeju bol koji osećaju sve žrtve i njihove porodice, bez obzira da li su Bošnjaci, Hrvati ili sugrađani Srbi.

Zajedno sa gotovo celim političkim spektrom u mojoj zemlji, oni veruju da je jednaka pravda za sve žrtve rata u Bosni i Hercegovini jedini put ka trajnom miru, stabilnosti i pomirenju.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir nadbiskup Dezmond Tutu je primetio: "Ne postoji prečica ili jednostavan recept za lečenje rana i podela u društvu nakon dugotrajnog nasilja. Stvaranje klime poverenja i razumevanja između bivših neprijatelja je izuzetno težak izazov za prevazilaženje.” I imajući na umu njegovo mudro zapažanje, moja vlada je spremna da radi sa svim balkanskim vladama i svim zemljama članicama UN kako bi se suočila sa ovim izazovom pronalaženja pravde za sve.

Postizanje konsenzusa o obeležavanju sećanja na prošlost na način koji ne sije podele je najbolji način da se osigura da se to neće — i ne može — ponoviti. Ovo je najbolji način na koji UN mogu da doprinesu međugrupnom i međuverskom pomirenju na Balkanu.

Izvor: Srbija Danas/Politico.eu