МИНИСТАР ОБРАЗОВАЊА ПОЛОЖИО ИСПИТ: Чврста рука Станковића Вука
Са приближавањем нових парламентарних избора почеће да се своде рачуни о учинку Владе Србије и њених министара. Има још времена за поправљање учинка, али већ сада се слободно може рећи да је једна ствар неупитна – министар образовања Дејан Вук Станковић је
положио испит. И оправдао указано поверење.
А почетак је наговештавао - катастрофу. У дану када је Ђуро Мацут пред народним посланицима представљао програм своје владе и
кандидате за министре, опозиција је извршила прави вербални линч над Станковићем. Толико да је човеку у једном тренутку позлило па га
је обезбеђење изнело из сале, након чега га је преузела хитна помоћ. Опозициони посланици су ликовали.
"Овај им је готов" чуо се коментар из њихових клупа. Како ли су се само преварили. Очигледно потцењујући човека који се,
за разлику од неких, усудио да стане на црту ректору Ђокићу и његовој блокадерској руљи. Након указане лекарске помоћи
Станковић се вратио у арену и неочекивано упорно, храбро али и ништа мање стручно почео да поспрема вашариште у које су
блокадери били претворили српски образовни систем.
У свету је нормално да школска година почиње наставом. У учионицама. Већ деценијама у Србији школске године почињу
штрајковима упозорења, натезањем између државе, просветних радника и синдиката око висине плата.
Ове године у Србији се догодило чудо. Уз два-три изузетка, а убрзо су и они суочени са одлучношћу ресорног министра престали то да буду, у свим школама и факултетима у Србији школска година је почела уредно, са наставом.
А креатори пројекта разваљивања Србије су били планирали супротно: да почетак школске године искористе да поново изведу студенте и
ученике на улице и омасове свој посустали покрет.
Најзаслужнији што им се план изјаловио су држава, која је издвојила значајне паре за побољшање материјалног положаја образовања и
просветних радника и министар Станковић, који је, за разлику од неких министара који ни осам месеци од именовања још увек не знају
куда су пошли, а где су дошли или им се министровање свело на неукусну личну медијску промоцију, засукао рукаве и ухватио се
тешког посла.
Храбро се супростављајући стоглавој аждаји директора и професора блокадера, плаћеника разних страних служби и фондова и њихових
овдашњих филијала, који су годину дана српске факултете држали под окупацијом а српску децу са наставе изводили на улицу. На политичке митинге. Да руше своју државу. Свима упропашћавајући једну годину учења и студирања, а хиљадама њих и живот. Блокадери су Станковића назвали министром освете. А он је показао да је министар просвете.
Будући мандатар владе имаће једну главобољу мање. Наравно, ако Станковић буде желео да настави да се макља са просветним
радницима који би, уместо да се баве својим послом, послом образовања наше деце, најважнијим и најчаснијим послом који постоји, радије да буду актери промене власти уличним насиљем.
