MINISTAR OBRAZOVANjA POLOŽIO ISPIT: Čvrsta ruka Stankovića Vuka
Sa približavanjem novih parlamentarnih izbora počeće da se svode računi o učinku Vlade Srbije i njenih ministara. Ima još vremena za popravljanje učinka, ali već sada se slobodno može reći da je jedna stvar neupitna – ministar obrazovanja Dejan Vuk Stanković je
položio ispit. I opravdao ukazano poverenje.
A početak je nagoveštavao - katastrofu. U danu kada je Đuro Macut pred narodnim poslanicima predstavljao program svoje vlade i
kandidate za ministre, opozicija je izvršila pravi verbalni linč nad Stankovićem. Toliko da je čoveku u jednom trenutku pozlilo pa ga
je obezbeđenje iznelo iz sale, nakon čega ga je preuzela hitna pomoć. Opozicioni poslanici su likovali.
"Ovaj im je gotov" čuo se komentar iz njihovih klupa. Kako li su se samo prevarili. Očigledno potcenjujući čoveka koji se,
za razliku od nekih, usudio da stane na crtu rektoru Đokiću i njegovoj blokaderskoj rulji. Nakon ukazane lekarske pomoći
Stanković se vratio u arenu i neočekivano uporno, hrabro ali i ništa manje stručno počeo da posprema vašarište u koje su
blokaderi bili pretvorili srpski obrazovni sistem.
U svetu je normalno da školska godina počinje nastavom. U učionicama. Već decenijama u Srbiji školske godine počinju
štrajkovima upozorenja, natezanjem između države, prosvetnih radnika i sindikata oko visine plata.
Ove godine u Srbiji se dogodilo čudo. Uz dva-tri izuzetka, a ubrzo su i oni suočeni sa odlučnošću resornog ministra prestali to da budu, u svim školama i fakultetima u Srbiji školska godina je počela uredno, sa nastavom.
A kreatori projekta razvaljivanja Srbije su bili planirali suprotno: da početak školske godine iskoriste da ponovo izvedu studente i
učenike na ulice i omasove svoj posustali pokret.
Najzaslužniji što im se plan izjalovio su država, koja je izdvojila značajne pare za poboljšanje materijalnog položaja obrazovanja i
prosvetnih radnika i ministar Stanković, koji je, za razliku od nekih ministara koji ni osam meseci od imenovanja još uvek ne znaju
kuda su pošli, a gde su došli ili im se ministrovanje svelo na neukusnu ličnu medijsku promociju, zasukao rukave i uhvatio se
teškog posla.
Hrabro se suprostavljajući stoglavoj aždaji direktora i profesora blokadera, plaćenika raznih stranih službi i fondova i njihovih
ovdašnjih filijala, koji su godinu dana srpske fakultete držali pod okupacijom a srpsku decu sa nastave izvodili na ulicu. Na političke mitinge. Da ruše svoju državu. Svima upropašćavajući jednu godinu učenja i studiranja, a hiljadama njih i život. Blokaderi su Stankovića nazvali ministrom osvete. A on je pokazao da je ministar prosvete.
Budući mandatar vlade imaće jednu glavobolju manje. Naravno, ako Stanković bude želeo da nastavi da se maklja sa prosvetnim
radnicima koji bi, umesto da se bave svojim poslom, poslom obrazovanja naše dece, najvažnijim i najčasnijim poslom koji postoji, radije da budu akteri promene vlasti uličnim nasiljem.
