"Мирно сте слушали како стадион позива на убиство 33% ваших суграђана": Кнежевић упутио отворено писмо Милатовићу након скандирања "Убиј Србина" у Загребу

У писму, које преносимо у целости, Кнежевић је оштро критиковао Милатовића због, како је навео, „ћутања на усташке покличе“:

"Господине Милатовићу, волео бих да Вас могу назвати “председниче”, али после синоћњег усташког скандирања на Максимиру: “убиј Србина”, и Ваше шаолин позе у свечаној ложи, мислим да Вам је и ово “ господин “ превише од мене. Не знам да ли сте знали да у овој нашој Црној Гори живи 33% Срба, и то оних Срба који су Вас у другом кругу председничких избора масовно гласали, и тако били најзаслужнији што се сте постали председник Црне Горе. А пошто сумњам да нисте знали, јер сте у међувремену показали да знате како се држе мотивациони говори кошаркашима, цепају дрва, бере грожђе, проводи један дан с најбољим студентом, спрема телетина испод сача, зашто синоћ нисте напустили Максимир јер су трибине одзвањале усташким покличом на убиство Срба? Или сматрате као и НД(Х) “Вијести” и њихов новинар да се то Вас не тиче, јер сте Ви Црногорац. Тако је и онај ватерполиста Црвене Звезде бежећи од проусташки расположених навијача Хајдука у Сплиту викао: “Ја сам Црногорац”, мислећи попут Вас да га се то не тиче, док није завршио у мору, и онда схватио да га се и те како тиче. За разлику од њега који је макар бежао, Ви сте у свечаној ложи заједно са председником ФСЦГ Дејаном Савићевићем мирно слушали како стадион у Максимиру позива на убиство 33 % Ваших суграђана, и свих Срба ма гдје они живели. Али убити Србина је тренд, као “Блацк friday” или журке у бикинију. Да су скандирали: ”Убиј фоку” или “Убиј фламингоса”, сигурно би у име црногорског “еколошког” сектора у знак нелагоде макар пребацили десну на леву ногу. А после утакмице исказали и контролисану дозу протеста због судбине јадних фока и фламингоса. Можда седећи пут на Максимиру или Пољуду, ко зна, у полувремену ради забаве пучанства, збиља и доведу живог и везаног Србина, кога ће маљем убити на центру уз неку пригодну Томпсонову песму. И док господине Милатовићу преко ловћенске виле тражите опроштај за Дубровник, да ли су Вам синоћ у току утакмице са Вама најдражим суседом, бар један секунд пали на памет они српски и црногорски мученици из Лоре?Да ли знате колико их је зверски мучено и убијено у том логору? Знате ли њихова имена? Смете ли питати Андреја Пленковића да ли ће лијепа њихова, а изгледа и Ваша Хрватска, обештетити породице страдалника из никшићко шавничке групе? Наравно да ништа од овог не знате и не смете, јер наша политика према Хрватској заснована је на принципу “дубоког грла”, и изгледа да нема тога што нисмо спремни прогутати у знак добросусједских односа, да би нам и покојни Секула Дрљевић позавидио. И на крају, господине Милатовићу, пошто Вас је Зоран Милановић подучавао Његошу, ја ћу Матији Бећковићу, без икакве илузије да ћу ишта променити :

“Моја Црна и све црња Горо
Нема већег бесмисла и жртве
Него твоје за завјет залудњи
Страшно ли је што те више нема
А још страшније што и сад постојиш.”

или како написа новинар Вијести синоћ на Максимиру: “…са сјеверне трибине се заорило “убиј Србина.“ Није то, наравно ни најмање дотакло наше навијаче и играче, није било намењено њима.”
И све док је намењено нама, а не Вама, благо нама с Вама!
Ојха!“