НОВА КЊИГА О КУПРЕСУ: Професор Митар Ждеро – „Националне буре од 1945. до 1992.“

Аутор књиге је Митар Ждеро, познати предратни професор филозофије и социологије у купрешкој гимназији, једно време директор Средњошколског центра „Девета крајишка бригада“ и председник Извршног одбора Скупштине општине Купрес, који је након завршетка студија у Сарајеву и повратка у завичај каријеру почео као службеник у Општинском комитету Савеза комуниста.

Као што и наслов наговештава, тема књиге су политика, национална и националистичка дешавања на прелепој висоравни између два последња рата. Дај боже да буду последња. Међутим, није претерано рећи да је књига хронологија не само политичких већ и других дешавања у купрешком крају, у којој је после политике главни акценат стављен на привреду.

Кроз случајеве и људе о којима пише, аутор делимично „задире“ и у даљу историју Купреса, збивања у Другом светском рату и рату који је у БиХ вођен од 1991. до 1995. године.

Већину садржаја књиге чине на стотине страница оригиналних докумената (записници са седница разних купрешких друштвено-политичких органа, њихове одлуке и саопштења, изјаве људи којима су се бавили Савез комуниста и службе безбедности, фотокопије на десетине новинских текстова о купрешким политичким темама) и десетине фотографија.

Да професор Ждеро, у жељи да будућим поколењима остави што потпуније сведочанство о националним бурама на Купресу, није жалио ни простора, ни новца, говори податак да је књига штампана на формату А4, да има чак 800 страница и да је штампана – у пуном колору.

О садржају књиге најбоље говоре наслови појединих целина: Две истине о два рата, Информбировци са Купреса, Логораши о иследнику Анти Раштегорцу, Хрватско пролеће на Купресу, Извештаји ОСУП Купрес, Купрешке заврзламе у служби националних и личних интереса, Нестали споменици, Сукоб месних заједница са Шумарством и Планинским добром, Испади на националној основи и њихове последице...

Затим, Последњи мандат комуниста, Дан косидбе на Купресу, Најкарактеристичнији случајеви националистичких иступања, Борова Глава – Купрешка кристална ноћ, Војне формације на Купресу за време Другог светског рата, Злоупотреба вере и верских осећања, Непријатељска делатност свештеника Доминика Стојановића, Тито у лову, Први Титов ратни лет са Купрешког поља, Бугојанска група – Радуша 1972, Књига мржње и раздора – дневник фра Ћире Ловрића, Рат може почети и десетине других наслова.

У књизи дефилују сви најзначајнији ликови политичких дешавања на Купресу, од 1941. до 1992. године, од Анте Раштегорца, Смаје Манџуке, Јосипа Броза Тита, Игњата Марића, Ђорђа Мијатовића, Ристе Милишића, Томе Думанчића, Недељка Зјајића, Гавре Зубића, Драгомира Ждере, Шпире Радића и Ивана Ћурковића, преко Хусеина Манџуке, Томислава Баштића, Бранка Куне, Марка Зубића, Але Друшка, Лазе Вавана, Бранка Туралије, Миле Дувњака и Ратка Ребрине, до Боже Рајића, Момчила Ждере, Митра Ждере, Анђелка Шебеза, Здравка Шарића, Милана Зјајића, Нијаза Ахмића, Душка Митровића, Јове Бајића, браће Душана и Митра Марића...

Од случајева или афера, које су у књизи описане и документоване фотокопијама бројних докумената, овде ће издвојити неколико.

Купрес, а посебно Хрвати, нису остали имуни на такозвано „хрватско пролеће“, буђење хрватског национализма, које је кулминирало 1972. године. А како би и остали када је оно грануло мање од три деценије након што је Купрешка висораван стењала под ужасним терором и злочинима усташког покрета, у чијим формацијама је ратовало више од 300 купрешких Хрвата, а њих још око 1.500 било у саставу домобрана и других јединица монструм-државе НДХ.

На таласу „хрватског пролећа“ у Загребу је изникао Завичајни клуб студената из Купреса, чијим деловањем су се купрешке политичке структуре бавиле дуго и пажљиво. Баш као и Митар Ждеро у својој књизи.

Књига се бави и упадом и ликвидацијом двадесеточлане усташке терористичке групе која се баш у време „хрватског пролећа“ из иностранства убацила на планину Радушу, између Купреса, Горњег Вакуфа и Прозора.

Главна политичка тема на Купрешкој висоравни у деветој деценији прошлог века били су текстови које смо мој колега новинар Јово Бајић и ја објављивали о покушајима прекрајања историје Другог светског рата на Купрешкој висоравни, уклањању партизанских гробаља и партизанских споменика.

Ждеро објављује фотокопију већег броја наших текстова, али и записнике са седница општинских и државних органа који су се бавили нашом „непријатељском делатношћу“ и рушењем братства и јединства. А бавили су се сви – од зборова грађана који су по купрешким селима организовани због нашег писања, купрешке борачке организације и Општинског комитета Савеза комуниста, преко ЦКСК БиХ, SSRN БиХ и СУБНОР-а БиХ, до „Ослобођења“, „Политике експрес“, „Вечерњих новости“, „Младости“, „Недељне Далмације“ и других медија.

Средином исте деценије Купрес је „тресао“ и случај (не)решавања стамбеног питања самохране мајке Руже Ивић, која је због болести отишла у превремену пензију.

У књизи се могу наћи и врло занимљиви детаљи о поратном деловању партизанског народног хероја Анте Раштегорца, Хрвата из Злосела, митраљесца Прве пролетерске бригаде и иследника са Голог отока, којем аутор приписује не баш славну улогу у рушењу партизанских споменика на Купрешкој висоравни.

Књига се до детаља бави и случајем мог брата Митра Марића, ратног председника општине Купрес и његовим искључењем из Савеза комуниста, због испада са националистичких позиција.

Ту су и случајеви стварних али најчешће лажних „националистичких испада“ чији су актери Срби Лазо Марић, Божо Малеш, Давид Марић, Радивоје Драгољевић, Вукашин Крстић, Славко Кнежић, Ђука Марић, Миле Спремо, Владо Петковић, Хрвати Иван Ћурковић, Драган Јанковић, Томо Думанчић, Бранко Туралија, Фрањо Ивковић, Пашко Миоч, Драгун Михаљевић, Иво Лозанчић и други.

Ова изузетно драгоцена хроника политичких и других догађаја на Купресу, посебно у деветој деценији прошлог века, након смрти Јосипа Броза Тита, не би била поткована чињеницама, личностима и догађајима, да није било два дописника сарајевског дневног листа „Ослобођење“, Душка Митровића из Купреса и Нијаза Ахмића из Бугојна, од којих се овај други истицао смелошћу да у својим текстовима често критикује и оно што није било паметно критиковати и да, макар индиректно, брани појединце које није било препоручљиво бранити. Укључујући Јову Бајића и мене, односно наше писање.

Парадоксално је али главни међунационални сукоби на Купрешкој висоравни избијали су због – братства и јединства, односно настојања комунистичке власти на нивоу БиХ, мање и на подручју Купреса, да минимизира усташке злочине и чињенице да су над српским народом извршени страховити покољи, да су Срби углавном били у партизанима, док је већина Хрвата била у усташама или их је подржавала.

Упркос чињеници да су друга два народа над њима извршила геноцид, Срби су искреније и масовније прихватили такозвано    братство и јединство и заједнички живот.

Уредник књиге Мирко Матић, бивши ученик професора Ждере, и сам аутор неколико драгоцених књига о Купресу, у предговору пише:

-На братство и јединство три народа су гледала различито. Срби су га готово безрезервно подржавали све до почетка разбијања заједничке државе, и многи од њих су били спремни да се у име њега одрекну и свог националног идентитета, док су Хрвати и муслимани на тај систем гледали као на пролазну фазу, па су се и они заклињали другу Титу све док им пред очима, уместо звезде петокраке, није засијала шаховница или звезда – али са полумесецом.

Мој општи утисак након читања ове књиге јесте да је она драгоцено историјско сведочанство, да се професор Ждеро трудио да буде објективан и да је то успео у оној мери у којој је то било могуће од једног истакнутог комунистичког функционера и да би било добро и лековито за све Купрешаке и будућност Купрешке висоравни, на којој је све мање и Хрвата, и Срба и муслимана, да ову књигу прочитају.