Нови повереник за равноправност Милан Антонијевић за Србију Данас: "Не правим листу најугроженијих - за нас је свака особа важна"

Милан Антонијевић дипломирао је на Правном факултету у Београду, а докторске студије уписао на Филозофском факултету. Током богате каријере био је извршни директор, а потом директор Комитета правника за људска права (Јуком), као и директор Фондације за отворено друштво. Био је и члан Савета Владе Србије за праћење примене Акционог плана за борбу против дискриминације, док последње две године ради као независни консултант у области људских права, европских интеграција и владавине права.

Ове године именован је за повереника за заштиту равноправности на мандат од пет година. За његово именовање у Скупштини Србије гласало је 143 посланика од 177 присутних, док је 30 било против, а четворо није гласало.

У разговору за Србију Данас, Антонијевић је нагласио да ће прве активности бити фокусиране на анализу стања у институцији, укључујући решавање притужби и капацитете запослених. Паралелно планира дијалог са државним органима, цивилним друштвом и међународним организацијама, како би унапредио заштиту људских права и јачао поверење грађана.

 Који су ваши први кораци након ступања на дужност?

-Први кораци усмерени су на сагледавање стања у институцији – од тога како се решавају притужбе грађана до капацитета и потреба за унапређењем, како бисмо пружили ефикаснију заштиту од сваког облика дискриминације - каже Антонијевић.

- Паралелно, отворићу дијалог са партнерима у државним органима, цивилном друштву и међународним организацијама јер сматрам да само заједничким радом можемо допринети унапређењу квалитета живота и поштовања људских права свих грађана и грађанки у Србији, без изузетка. Важно је да грађани и грађанке не изгубе поверење – да институција остане независна, доступна и спремна да реагује на сваку појаву дискриминације. Посебно ћу посветити пажњу јачању сарадње са Народном скупштином, сарадњи са правосудним органима кроз едукације и обуке, као и кроз механизме правне заштите, пре свега обраћањем Уставном суду. Такође, радићу на унапређењу комуникације са свим релевантним институцијама у јавном и цивилном сектору. Процес европских интеграција додатно обавезује институције попут наше да буду професионалне, транспарентне и усаглашене са европским стандардима када је реч о заштити људских права и равноправности.

 Шта поручујете појединцима који осећају неравноправност?

-Свака особа која осећа неравноправност треба да нам се обрати и потражи заштиту. Желим да грађани знају да могу рачунати на професионалну и непристрасну подршку институције у сваком тренутку - истиче нови повереник за равноправност.

На које области дискриминације ћете посебно обратити пажњу?

- Много тога је унапређено за 15 година, колико постоји институција Повереника, али се и даље суочавамо са широким спектром дискриминације – присутне су многе предрасуде које подстичу родну неравноправност, чак и насиље према женама; приступ многим домовима здравља свакодневни је изазов за особе са инвалидитетом, значајан број деце са инвалидитетом још увек нема потребну или довољну подршку у образовању; присутни су дискриминаторни ставови према припадницима националних мањина, постоји и социјална дистанца и према одређеним мањинским групама – каже Антонијевић.

- Не бих правио листу најугроженијих – за нас је свака особа важна и сваки појединац који осећа одређени вид неравноправности треба да нам се обрати и потражи помоћ и подршку. На свим пољима морамо деловати системски - кроз превенцију, едукацију и јасну институционалну реакцију. У најрањиве групе спадају жене, припадници националних мањина, нарочито ромске, особе са инвалидитетом и ЛГБТИ заједница, чији положај захтева јасну политичку вољу, конкретне мере и благовремене институционалне одговоре. За особе са инвалидитетом то значи подршку за самосталан и достојанствен живот, архитектонску и информациону приступачност и пуну партиципацију. Жене морају бити заштићене од свих облика дискриминације, посебно на тржишту рада и од родно заснованог насиља. Потребно је боље регулисати права родитеља деце са инвалидитетом, док ЛГБТИ особе заслужују права која се другим грађанима подразумевају - стицање и деобу заједничке имовине, наслеђивање и права из здравствене заштите.

- Очигледно је да поједина законска решења не трпе одлагање. Закон о родној равноправности је пред Уставним судом, Закон о истополним заједницама још није донет, а са надлежним институцијама већ се разговара о Закону о родитељу-неговатељу. То су питања која непосредно утичу на равноправност, достојанство и правичност - наглашава Антонијевић.

- Заштита људских права захтева блиску сарадњу са институцијама: Народном скупштином, Уставним судом, локалним самоуправама, органима државне управе и независним телима, као и са цивилним друштвом, ближим грађанима и способнијим да препозна проблеме и укаже на могућа решења. Иако је рад институције често оптерећен ограниченим ресурсима, подршка Европске уније, међународних организација и партнера представља значајан ослонац за јачање капацитета и доследну подршку грађанима.

- Толеранција подразумева прихватање и онога што не разумемо и са чим се не слажемо. Надам се да ћемо као заједница препознати значај борбе против дискриминације и потребу да се окончају поделе, напади на неистомишљенике, медијске представнике и бранитеље људских права - закључује Антонијевић.

Како ће искуство из цивилног сектора допринети вашем раду?

-Деценијама сам посвећен теми заштите људских права, и то искуство је неопходно за овако одговорну дужност. Током каријере суочавао сам се са различитим притисцима и очекивањима, што ће ми помоћи да очувам непристрасност и доследност у раду. Моја амбиција је да институција остане корективни фактор у друштву – да јасно указује на лоша решења и пропусте и да својим препорукама допринесе спречавању системских проблема у остваривању људских права. Правилно разумевање и поштовање наших препорука, иницијатива, мишљења и предлога треба прихватити као прилику да се пропусти, грешке и превиди, који су често случајни, не претворе у системске препреке - нагласио је Антонијевић.

Планирате ли кампање или активности за подизање свести о равноправности?

- Да, кампање су важне, али морају бити промишљене. Прво ћемо анализирати које су најчешће ситуације у којима грађани не препознају дискриминацију или је не пријављују. На основу тога ћемо обликовати кампање које ће бити разумљиве, доступне и које ће мотивисати људе да користе своје право да се обрате Поверенику. Циљ није само едукација, већ и подизање поверења грађана да ће у институцији добити професионалну и непристрасну заштиту. Рад на терену и едукација пре тога су од велике важности јер се само тако мењају устаљени обрасци понашања.

Које изазове очекујете током мандата?

- Очекујем изазове који проистичу из велике поларизације друштва. У таквом окружењу, врло лако свака изјава може да се тумачи политички, па и политикантски, а институције постају предмет притисака. Улога независних институција за заштиту људских права широм Европе је врло комплексна јер су и времена таква да понекад делује да сви имамо сличне проблеме. Европска мрежа тела за равноправност донела је стандарде који треба да гарантују независност и самосталност у раду наших институција. Мој задатак је да рад Повереника у нашој држави буде у оквиру закона, да инсистира на аргументованом дијалогу, смирује тензије и враћа достојанство и одговорност у јавни простор. Такође, реформски процес у оквиру ЕУ интеграција захтева стабилне, независне и ефикасне институције за заштиту људских права, па је одговорност Повереника да доприноси тим процесима, инсистира на примени европских стандарда и активно сарађује са институцијама које прате напредак Србије у поглављима која се тичу владавине права и људских права - закључио је Антонијевић. 

Транспарента и непристрасан рад инситутције

Антонијевић наглашава да ће његов мандат бити посвећен транспарентном и непристрасном раду институције, јачању поверења грађана и системском деловању против сваког облика дискриминације. Његов циљ је да Повереник остане корективни фактор у друштву, спреман да свакоме ко осећа неравноправност пружи заштиту и подршку.