Novi poverenik za ravnopravnost Milan Antonijević za Srbiju Danas: "Ne pravim listu najugroženijih - za nas je svaka osoba važna"

Milan Antonijević diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorske studije upisao na Filozofskom fakultetu. Tokom bogate karijere bio je izvršni direktor, a potom direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), kao i direktor Fondacije za otvoreno društvo. Bio je i član Saveta Vlade Srbije za praćenje primene Akcionog plana za borbu protiv diskriminacije, dok poslednje dve godine radi kao nezavisni konsultant u oblasti ljudskih prava, evropskih integracija i vladavine prava.

Ove godine imenovan je za poverenika za zaštitu ravnopravnosti na mandat od pet godina. Za njegovo imenovanje u Skupštini Srbije glasalo je 143 poslanika od 177 prisutnih, dok je 30 bilo protiv, a četvoro nije glasalo.

U razgovoru za Srbiju Danas, Antonijević je naglasio da će prve aktivnosti biti fokusirane na analizu stanja u instituciji, uključujući rešavanje pritužbi i kapacitete zaposlenih. Paralelno planira dijalog sa državnim organima, civilnim društvom i međunarodnim organizacijama, kako bi unapredio zaštitu ljudskih prava i jačao poverenje građana.

 Koji su vaši prvi koraci nakon stupanja na dužnost?

-Prvi koraci usmereni su na sagledavanje stanja u instituciji – od toga kako se rešavaju pritužbe građana do kapaciteta i potreba za unapređenjem, kako bismo pružili efikasniju zaštitu od svakog oblika diskriminacije - kaže Antonijević.

- Paralelno, otvoriću dijalog sa partnerima u državnim organima, civilnom društvu i međunarodnim organizacijama jer smatram da samo zajedničkim radom možemo doprineti unapređenju kvaliteta života i poštovanja ljudskih prava svih građana i građanki u Srbiji, bez izuzetka. Važno je da građani i građanke ne izgube poverenje – da institucija ostane nezavisna, dostupna i spremna da reaguje na svaku pojavu diskriminacije. Posebno ću posvetiti pažnju jačanju saradnje sa Narodnom skupštinom, saradnji sa pravosudnim organima kroz edukacije i obuke, kao i kroz mehanizme pravne zaštite, pre svega obraćanjem Ustavnom sudu. Takođe, radiću na unapređenju komunikacije sa svim relevantnim institucijama u javnom i civilnom sektoru. Proces evropskih integracija dodatno obavezuje institucije poput naše da budu profesionalne, transparentne i usaglašene sa evropskim standardima kada je reč o zaštiti ljudskih prava i ravnopravnosti.

 Šta poručujete pojedincima koji osećaju neravnopravnost?

-Svaka osoba koja oseća neravnopravnost treba da nam se obrati i potraži zaštitu. Želim da građani znaju da mogu računati na profesionalnu i nepristrasnu podršku institucije u svakom trenutku - ističe novi poverenik za ravnopravnost.

Na koje oblasti diskriminacije ćete posebno obratiti pažnju?

- Mnogo toga je unapređeno za 15 godina, koliko postoji institucija Poverenika, ali se i dalje suočavamo sa širokim spektrom diskriminacije – prisutne su mnoge predrasude koje podstiču rodnu neravnopravnost, čak i nasilje prema ženama; pristup mnogim domovima zdravlja svakodnevni je izazov za osobe sa invaliditetom, značajan broj dece sa invaliditetom još uvek nema potrebnu ili dovoljnu podršku u obrazovanju; prisutni su diskriminatorni stavovi prema pripadnicima nacionalnih manjina, postoji i socijalna distanca i prema određenim manjinskim grupama – kaže Antonijević.

- Ne bih pravio listu najugroženijih – za nas je svaka osoba važna i svaki pojedinac koji oseća određeni vid neravnopravnosti treba da nam se obrati i potraži pomoć i podršku. Na svim poljima moramo delovati sistemski - kroz prevenciju, edukaciju i jasnu institucionalnu reakciju. U najranjive grupe spadaju žene, pripadnici nacionalnih manjina, naročito romske, osobe sa invaliditetom i LGBTI+ zajednica, čiji položaj zahteva jasnu političku volju, konkretne mere i blagovremene institucionalne odgovore. Za osobe sa invaliditetom to znači podršku za samostalan i dostojanstven život, arhitektonsku i informacionu pristupačnost i punu participaciju. Žene moraju biti zaštićene od svih oblika diskriminacije, posebno na tržištu rada i od rodno zasnovanog nasilja. Potrebno je bolje regulisati prava roditelja dece sa invaliditetom, dok LGBTI+ osobe zaslužuju prava koja se drugim građanima podrazumevaju - sticanje i deobu zajedničke imovine, nasleđivanje i prava iz zdravstvene zaštite.

- Očigledno je da pojedina zakonska rešenja ne trpe odlaganje. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je pred Ustavnim sudom, Zakon o istopolnim zajednicama još nije donet, a sa nadležnim institucijama već se razgovara o Zakonu o roditelju-negovatelju. To su pitanja koja neposredno utiču na ravnopravnost, dostojanstvo i pravičnost - naglašava Antonijević.

- Zaštita ljudskih prava zahteva blisku saradnju sa institucijama: Narodnom skupštinom, Ustavnim sudom, lokalnim samoupravama, organima državne uprave i nezavisnim telima, kao i sa civilnim društvom, bližim građanima i sposobnijim da prepozna probleme i ukaže na moguća rešenja. Iako je rad institucije često opterećen ograničenim resursima, podrška Evropske unije, međunarodnih organizacija i partnera predstavlja značajan oslonac za jačanje kapaciteta i doslednu podršku građanima.

- Tolerancija podrazumeva prihvatanje i onoga što ne razumemo i sa čim se ne slažemo. Nadam se da ćemo kao zajednica prepoznati značaj borbe protiv diskriminacije i potrebu da se okončaju podele, napadi na neistomišljenike, medijske predstavnike i branitelje ljudskih prava - zaključuje Antonijević.

Kako će iskustvo iz civilnog sektora doprineti vašem radu?

-Decenijama sam posvećen temi zaštite ljudskih prava, i to iskustvo je neophodno za ovako odgovornu dužnost. Tokom karijere suočavao sam se sa različitim pritiscima i očekivanjima, što će mi pomoći da očuvam nepristrasnost i doslednost u radu. Moja ambicija je da institucija ostane korektivni faktor u društvu – da jasno ukazuje na loša rešenja i propuste i da svojim preporukama doprinese sprečavanju sistemskih problema u ostvarivanju ljudskih prava. Pravilno razumevanje i poštovanje naših preporuka, inicijativa, mišljenja i predloga treba prihvatiti kao priliku da se propusti, greške i previdi, koji su često slučajni, ne pretvore u sistemske prepreke - naglasio je Antonijević.

Planirate li kampanje ili aktivnosti za podizanje svesti o ravnopravnosti?

- Da, kampanje su važne, ali moraju biti promišljene. Prvo ćemo analizirati koje su najčešće situacije u kojima građani ne prepoznaju diskriminaciju ili je ne prijavljuju. Na osnovu toga ćemo oblikovati kampanje koje će biti razumljive, dostupne i koje će motivisati ljude da koriste svoje pravo da se obrate Povereniku. Cilj nije samo edukacija, već i podizanje poverenja građana da će u instituciji dobiti profesionalnu i nepristrasnu zaštitu. Rad na terenu i edukacija pre toga su od velike važnosti jer se samo tako menjaju ustaljeni obrasci ponašanja.

Koje izazove očekujete tokom mandata?

- Očekujem izazove koji proističu iz velike polarizacije društva. U takvom okruženju, vrlo lako svaka izjava može da se tumači politički, pa i politikantski, a institucije postaju predmet pritisaka. Uloga nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava širom Evrope je vrlo kompleksna jer su i vremena takva da ponekad deluje da svi imamo slične probleme. Evropska mreža tela za ravnopravnost donela je standarde koji treba da garantuju nezavisnost i samostalnost u radu naših institucija. Moj zadatak je da rad Poverenika u našoj državi bude u okviru zakona, da insistira na argumentovanom dijalogu, smiruje tenzije i vraća dostojanstvo i odgovornost u javni prostor. Takođe, reformski proces u okviru EU integracija zahteva stabilne, nezavisne i efikasne institucije za zaštitu ljudskih prava, pa je odgovornost Poverenika da doprinosi tim procesima, insistira na primeni evropskih standarda i aktivno sarađuje sa institucijama koje prate napredak Srbije u poglavljima koja se tiču vladavine prava i ljudskih prava - zaključio je Antonijević. 

Transparenta i nepristrasan rad insitutcije

Antonijević naglašava da će njegov mandat biti posvećen transparentnom i nepristrasnom radu institucije, jačanju poverenja građana i sistemskom delovanju protiv svakog oblika diskriminacije. Njegov cilj je da Poverenik ostane korektivni faktor u društvu, spreman da svakome ko oseća neravnopravnost pruži zaštitu i podršku.