Откривено када Србија улази у ЕУ? Све зависи од следећих потеза Путина и Трампа
Могућност великог проширења Европске уније, које би обухватило Украјину, Молдавију, али и државе настале распадом бивше Југославије, зависиће од тога да ли ће Сједињене Америчке Државе успети да изврше притисак на Русију како би се рат у Украјини зауставио, изјавио је председник Летоније Едгарс Ринкевичс.
Према његовим речима, тек у случају постизања мировног договора и окончања сукоба могло би се говорити о највећем таласу европске интеграције у новијој историји.
- Не говоримо само о Украјини, већ потенцијално о највећем чину поновног уједињења Европе. Међутим, све је то у великој мери повезано са мировним договором. Да ли ће до њега доћи или не, искрено, нисам сигуран да ће Русија на то пристати - рекао је Ринкевичс.
Изјава председника Летоније долази у тренутку када су европски званичници још једном одбили да прецизирају датум могућег чланства Украјине у Европској унији, иако власти у Кијеву инсистирају да се то деси већ 2027. године.
Шефица европске дипломатије Каја Калас изјавила је на Минхенској безбедносној конференцији да државе чланице ЕУ тренутно нису спремне да говоре о тачним роковима.
- Чланице Европске уније у овом тренутку нису спремне да наведу конкретан датум. Потребно је још много посла. Ипак, постоји разумевање да Украјина треба да буде интегрисана у ЕУ - рекла је Калас.
Сличан став изнео је и Ринкевичс, наводећи да међу лидерима ЕУ не постоји сагласност о роковима.
- Разговарао сам са многим лидерима Европске уније и у овом тренутку не постоји спремност да се наведе конкретан датум - рекао је он.
"Рат кључна препрека"
Летонски председник је нагласио да је рат у Украјини кључна препрека за било какво формално проширење Уније.
- Земља је у рату, а ми говоримо о проширењу ЕУ. Можемо ли данас да дамо конкретан датум за 2027. годину? Не - закључио је Ринкевичс.
Његове изјаве указују да се будућност европског проширења све више везује за исход сукоба у Украјини и евентуалне политичке договоре великих сила, пре свега САД и Русије, док јасни рокови за пријем нових чланица и даље остају ван домашаја.
