Ово су ПОСЛЕДЊЕ ПОРУКЕ које су Крагујевчани оставили пред одлазак на СТРЕЉАЊЕ (ФОТО)
Најкрвавији злочин над српским цивилима током Другог светског рата
Један од најстрашнијих догађаја у Другом светском рату догодио се 1941. године у Крагујевцу, када је стрељано више хиљада Крагујевчана, међу којима су били и ђаци и њихови професори.
Скоро да није било никаквог отпора од стране становништва када су Немци кренули са "скупљањем", јер су говорили да је реч о замени докумената, те да ће се сви још исте вечери вратити кућама.
Људи су одвођени са радних места, из цркава, са улица и из школа и затварани у четири топовске шупе на периферији града. Пре тога би били претресани и одузимани су им сви лични предмети. Ипак, неки су успели нешто да прошверцују, па тако данас у Музеју у Крагујевцу постоји четрдесетак опроштајних порука написаних породицама и најдражима. Оне речи које су писане у ђачким књижицама и од стране деце ипак, највише стежу срца.
- На овом месту уписаће се евентуалне промене", искуцао је неко у ђачкој књижици дечака са слике. Неко ко није ни слутио да ће та евентуална промена бити смрт. Знајући да ће га чизме страних војника одвести на стрељање, момак је обичном оловком једино стигао да напише "Драги мама и тата, последњи пут".
Музеј у Крагујевцу чува на десетине таквих поздрава. Један припада Радославу Симићу.
- Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене- написао је човек, вероватно својој ћеркици.
Опраштала су се деца од родитеља, растајали су се родитељи од деце. Један очајан отац стигао је једино ово да поручи малишанима:
- Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза.
Тешко је поверовати да је овакво зверство људско биће могло да почини другоме. Још је теже ако знамо да је то учињено најмање 2.400 пута. Толико је било убијених. Пре 74 године стрељачки вод без милости убио је 40 деце млађе од 15 година, убијен је и 261 средњошколац.
Ову трагедију у песми "Крвава бајка" описала је и Десанка Максимовић, а споменик у Шумарицама, одељењу 5/3, постало је симбол страдања нашег народа.
