Политичка порука или незнање? Судија Вукмировић одбила приватну тужбу и ослободила Маринику без иједног рочишта
Судија Основног суда у Новом Саду, Мара Вукмировић, без иједног рочишта, без саслушања странака и сведока, одбила је приватну тужбу Александра Трновановића из Ковина, који је Маринику Тепић тужио за увреду.
Ово је прва оваква судијска одлука у историји српског правосуђа, када је реч о приватним тужбама, јер је ствар доказивања на главном претресу, који није одржан.
Најскандалозније је образложење, као основ Решења. Оно је, само по себи, или апсолутно незнање или директна политичка порука судије Вукмировић. Она се, на основу неистина, дрзнула да, у поменутом образложењу о одбијању приватне тужбе, нескривено и директно брани и оправдава Маринику, пажљиво објашњавајући шта је Мариника хтела да каже, а да је није ни саслушала, нити је супротној страни дала право да је испита?!
Мариника је 9. и 10. новембра, путем друштвених мрежа и медија, Трновановића назвала „црнокапуљашем“, „СНС кадром за ванредне ситуације“, оптужила га је да је дошао у Нови Сад да „туче људе и урнише град“, а потом је упутила претњу: „Немате више где да се сакријете, све ћемо вас разоткирити и свима по правди!“.
У прилог својим тврдњама, Тепић је додала четири фотографије, на основу којих се јасно види да то није Трновановић, који тада и није био у Новом Саду, за шта постоје сведоци, које судија Вукмировић није саслушала. Довољно је уживо видети Трновановића и упоредити га са људима на фотографијама, што судија Вукмировић такође није урадила.
Судија је, без саслушања странака у поступку и без трунке срамоте, закључила да су тврдње окривљене „субјективни доживљај приватног тужиоца“, те да „не достижу ниво објективног критеријума да се исте квалификују омаловажавајуће“, јер „боја капе коју неко носи, чланство у некој политичкој странци или тврдња да је неко кадар за ванредне ситуције није омаловажавајућа сама по себи“.
„Црнокапуљаши“ су Мариникина алузија на „црнокошуљаше“, хрватске фашисте, који су, за време НДХ, вршили стравична злодела над припадницима српског народа. За судију Вукмировић, то није увреда према Трновановићу, којег је Мариника, у том контексту, означила именом и презименом. Чак му је објавила и место пребивалишта, где је запослен и страначко опредељење.
Последњи део, изречена претња: „Немате више где да се сакријете, све ћемо вас разоткрити и свима по правди!“, такође је добила срамно образложење судије: „Што говори о намери окривљене која стога не може бити протумачена као омаловажавајућа намера. Наведено указује да је циљ инкриминисане објаве био изражавање става о легитимним последицама поступања оних који треба да буду разотркивени и процесуирани због насиља и материјалне штете која је непосредно нанета имовини Града Новог Сада“.
Срамно, јер судија Вукмировић недвосмислено тврди да су Градску кућу у Новом Саду палили и уништили људи који нису политички истомишљеници Маринике Тепић. А опште позната чињеница, која је утврђена и у кривичним поступцима, вођеним од стране ОЈТ Нови Сад, јесте да су Градску кућу у Новом Саду, уништавали и запалили управо истомишљеници Маринике Тепић. Како је то промакло очигледно начитаној судији Вукмировић?
Очигледно начитаној, јер судија Вукмировић своје слободно време проводи као изузетно добро плаћени предавач на приватном Факултету за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“. Овај приватни Факултет организује праксу студената у комплетном државном систему правосуђа. Овај Факултет није под студентском блокадом, а професори нису у штрајку.
Чудно је што нису у штрајку, јер су, поред судија из разних судова, скоро сви предавачи на Факултету, запослени у адвокатској канцеларији Бељански. Та канцеларија, кроз утицај у Адвокатској комори, све адвокате у Србији, приморала је на месечну обуставу рада. Наводно због подршке студентским захтевима. И баш када је Председник Србије, Александар Вучић, први пут, најавио покренуту акцију хапшења због корупције.
И то није све. Судија Вукмировић, заједно са Бељанским, држи и изузетно добро плаћена предавања за разне НВО, кроз програме које финансира УСАИД. Довољно је у Google укуцати њено име и све се брзо сазна. Можда је управо судија Вукмировић карика која недостаје, за коначни одговор на питање: Колико је независно правосуђе Србије?
Србија Данас/еПанцево