Пуне скупштинске клупе разбуктале рат блокадера: Опозиција повратком у Републички парламент послала поруку "студентима"

Јесење заседање Народне скупштине почело је у уторак, 7. октобра, а у скупштинској сали поред посланика владајуће већине су скоро сви опозициони - осим представника Новог ДСС, ДС и Еколошког устанка. Повратак опозиције у посланичке клупе, њихова радна места које финансирају грађани Србије, означио је и повратак скупштинске расправе, реплика и сучељавања, што је након пролетњег насилног покушаја бојкота уз сузавац и димне бомбе дало наду да се тензије смирују и ситуација полако враћа у нормалу.

Међутим, ову ситуацију блокадери ван парламента, они који су одавно остали испод минималног цензуса од три одсто, искористио је за нове сукобе и наставак рата који је званично започео с првим данима септембра, када је парламентарна опозиција кренула у напад на студенте блокадере који су им претходно поручили да их не желе на својој изборној листи.

Без поштовања

Прво су се огласиле Двери, називајући "потпуно бесмисленим" даље давање легитимитета, како су навели, актуелној "криминалној" власти присуством опозиције на седницама Народне скупштине.

"Народни посланици опозиције, уколико имају имало достојанства, морају напустити заседање Народне скупштине и захтевати ванредне парламентарне изборе", поручили су из Двери.

Убрзо је уследио одговор међународног секретара Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Марка Вујачића, који је рекао да је за то да имају "бар мало поштовања једни према другима".

"Ако немате добру емоцију према партијама - у реду, подржите и волите студентску листу. Али мислим да није здраво, паметно, нити упутно толико пљувати по онима који су годинама држали фронт. Када дође изборни дан и изборна ноћ, биће кристално јасно коме се верује и кога ћемо овде таговати за подршку. Сад већ могу да вам кажем, једни друге", написао је, између осталог, Вујачић на Иксу.

Председник Покрета за преокрет Јанко Веселиновић је, с друге стране, упутио критике посланицима који бојкотују рад Скупштине Србије, наводећи да би требало да врате мандате и новац који добијају.

"Било би лепо и поштено да посланици опозиције, који не улазе у Скупштину и објашњавају, уз моралисање, како је то одлично, да врате мандате и плате које примају они и приходе које странка има. То бих заиста ценио као жртву. Чекамо", написао је Веселиновић на Иксу.

Старе методе

У свету не постоји ништа хетерогеније него што је српска опозиција, каже за Курир Драгољуб Којчић, политички филозоф. Он подсећа да на српској политичкој сцени постоји неколико странака, које, како истиче, немају никакав политички идентитет, а још мање политички капацитет - али оно што је битно јесте да их је много.

"Такође, постоје студенти, али различитих врста: студенти у протесту, радикали студенти, постоје студенти који раде за стране службе и, наравно, постоји једна озбиљна већина студената која се не слаже с протестима који су довели до урушавања Универзитета. У том сулудом конгломерату различитих опозиционих субјеката, по природи ствари, мора да дође до међусобних конфликата. Зашто? Зато што немају никакву заједничку идеју водиљу, а у политици, мржња према Вучићу, као ни према било коме, апсолутно не води ничему. Дакле, ово сада је покушај диференцијације између, пре свега, политичких странака у парламенту и оних ван парламента, посебно студентске популације која протестује", каже Којчић.

Он додаје да су опозиционе странке добрим делом изгубиле не само свој кредибилитет него и свој смисао појавом студента који протестују.

"Они сада покушавају да повратком у парламент покажу своју некакву наводну озбиљност. Наравно, и у парламенту ће користити методе борбе против владајуће већине, али их то неће ни на који начин вратити у фокус поверења гласача. С друге стране, повећава се јаз између студената и политичких странака, иако не сумњам да су неки од студентских лидера, углавном невидљивих, у дослуху са опозиционарима. Дакле, у свему се не може снаћи ни вештачка интелигенција, евентуално може психијатрија. Ми још од студентских хепенинга и перформанса заиста у планетарном смислу присуствујемо театру апсурда", каже Којчић.

Ко кога дохвати

Мислим да је за грађане много важније то што ћемо усвојити важне законе који ће омогућити легализацију некретнина и заштиту од извршења за оне којима је то једина некретнина уз још неке услове, наглашава за Курир шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов.

"А међусобни обрачун опозиционих странака по систему "ко кога дохвати" је нешто што је битно само њима. Као и увек, свађају се око фотеља, а за народ их баш брига, а управо ће народ на изборима да разреши те њихове сукобе. Мислим да су неки касно схватили оно што сам им још у јануару говорио: да је обојена револуција започела са идејом да се промени власт, али да ће јој једини резултат бити то што ће да промени парламентарну опозицију", истакао је Јованов.

Србија Данас/Курир