Рагуш: Пицулина фотографија у ратној униформи га можда кошта позиције
Народна посланица и потпредседница Народне скупштине Марина Рагуш изјавила је данас да би писмо председнице парламента Ане Брнабић Европском парламенту, упућено поводом објаве известиоца ЕП за Србију Тонина Пицуле који је годишњицу хрватске војно-полицијске акције "Олуја" обележио фотографијом у ратној униформи, могло да да резултате, али да то зависи од одлука у Бриселу.
Рагуш је за Танјуг изјавила да су одређени центри моћи одабиром Пицуле за известиоца Европског парламента желели да пошаљу јасну поруку Србији, подсетивши да се хрватски политичар већ више пута јавно хвалио својим учешћем у ратним дешавањима током распада бивше Југославије деведесетих година.
"Да ли ће се то десити или не, то зависи наравно од тих центрипеталних и центрифугалних сила у Бриселу", рекла је Рагуш, додајући да су понашања одређених европских званичника, попут Пицуле, део већ виђеног обрасца који ће, по њеном мишљењу, трајати и у будућности.
Изразила је жаљење због таквих потеза, наводећи да верује да постоји простор за другачију, бољу будућност, али да је коначно ипак то проблем оних који такве поруке шаљу. "Уосталом, знате, кад неко има Јасеновац, то је јако тешко пренебрегнути на било који начин, па када етнички очисти током две операције, 'Бљесак' и 'Олуја', ми неретко заборављамо на 'Бљесак', толико људи који су вековима живели тамо, онда може да ради само то што ради. Али то је заиста само њихов проблем", нагласила је.
Рагуш је указала и на, како је рекла, компромитујућу тишину европских политичких центара када су у питању права српског народа у јужној српској покрајини, оцењујући да међународна заједница свесно игнорише питања основних људских и мањинских права Срба на Косову и Метохији.
Она је рекла да на сваком међународном састанку поставља питање „како је могуће да је у 21. веку једном од најстаријих европских народа фактички сторниран живот“, указујући да међународна заједница нема одговоре, док истовремено неки дају подршку екстремизму који долази из Приштине, конкретно од премијера у техничком мандату Аљбина Куртија.
"Његов коначан циљ јесте етничко чишћење Косова и Метохије од Срба, односно стварање, како они то воле да кажу, нове реалности, па не признају Резолуцију 1244, коју се ми држимо као и наше преамбуле Устава“, истакла је Рагуш.
Говорећи о неиспуњавању обавеза Приштине из Бриселског споразума, пре свега формирању Заједнице српских општина, оценила је да та заједница српском народу гарантује минимум онога што му је одузето. Подсетила је и на то да је председник Александар Вучић једини председник који је званично затражио повратак 999 припадника српских безбедносних снага, на основу Резолуције 1244.
"Знајући одговор, он је разумео да је јако важно да остане писан званичан траг. Зато што ми имамо обавезну заштиту нашег народа, на нашем простору", рекла је Рагуш.
Истакла је да је позиција Србије данас у међународним односима знатно снажнија него раније, захваљујући, како је навела, конкретним дипломатским потезима које претходне власти нису предузимале. Додала је да је повучено 28 признања тзв. независног Косова, али да не жели да излази са коначним бројем, јер то препушта председнику Вучићу, али је нагласила да је то Србији отворило врата на бројним међународним форумима.
"Пуно тога је синхронизовано. Зато што када све то ставимо у шири контекст, јасно је да ми улазимо у период решавања српског националног питања", закључила је.
Осврнула се и на ситуацију у Републици Српској, оценивши као "катастрофално" покушај да се одузимањем мандата председнику Милораду Додику поништи изборна воља грађана. "Расплет који следи, волела бих да буде политички. Заиста ми се допала реакција председника Додика да ће их победити политичким средствима на политичком терену. Мислим да то неће бити краткотрајна борба, али верујем да ће, када се велики договоре на геополитичкој сцени, ту бити простора за размишљање на неки мало конструктивнији начин", рекла је Рагуш.
На крају је додала да је реакција председника Вучића у тој ситуацији била "рационална и државна", јер је, како је рекла, кроз Савет за националну безбедност обезбедио доношење одлука које гарантују безбедност и стабилност.