Raguš: Piculina fotografija u ratnoj uniformi ga možda košta pozicije

Raguš je za Tanjug izjavila da su određeni centri moći odabirom Picule za izvestioca Evropskog parlamenta želeli da pošalju jasnu poruku Srbiji, podsetivši da se hrvatski političar već više puta javno hvalio svojim učešćem u ratnim dešavanjima tokom raspada bivše Jugoslavije devedesetih godina.

"Da li će se to desiti ili ne, to zavisi naravno od tih centripetalnih i centrifugalnih sila u Briselu", rekla je Raguš, dodajući da su ponašanja određenih evropskih zvaničnika, poput Picule, deo već viđenog obrasca koji će, po njenom mišljenju, trajati i u budućnosti.

Izrazila je žaljenje zbog takvih poteza, navodeći da veruje da postoji prostor za drugačiju, bolju budućnost, ali da je konačno ipak to problem onih koji takve poruke šalju. "Uostalom, znate, kad neko ima Jasenovac, to je jako teško prenebregnuti na bilo koji način, pa kada etnički očisti tokom dve operacije, 'Bljesak' i 'Oluja', mi neretko zaboravljamo na 'Bljesak', toliko ljudi koji su vekovima živeli tamo, onda može da radi samo to što radi. Ali to je zaista samo njihov problem", naglasila je.

Raguš je ukazala i na, kako je rekla, kompromitujuću tišinu evropskih političkih centara kada su u pitanju prava srpskog naroda u južnoj srpskoj pokrajini, ocenjujući da međunarodna zajednica svesno ignoriše pitanja osnovnih ljudskih i manjinskih prava Srba na Kosovu i Metohiji.

Ona je rekla da na svakom međunarodnom sastanku postavlja pitanje „kako je moguće da je u 21. veku jednom od najstarijih evropskih naroda faktički storniran život“, ukazujući da međunarodna zajednica nema odgovore, dok istovremeno neki daju podršku ekstremizmu koji dolazi iz Prištine, konkretno od premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija.

"Njegov konačan cilj jeste etničko čišćenje Kosova i Metohije od Srba, odnosno stvaranje, kako oni to vole da kažu, nove realnosti, pa ne priznaju Rezoluciju 1244, koju se mi držimo kao i naše preambule Ustava“, istakla je Raguš.

Govoreći o neispunjavanju obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma, pre svega formiranju Zajednice srpskih opština, ocenila je da ta zajednica srpskom narodu garantuje minimum onoga što mu je oduzeto. Podsetila je i na to da je predsednik Aleksandar Vučić jedini predsednik koji je zvanično zatražio povratak 999 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga, na osnovu Rezolucije 1244.

"Znajući odgovor, on je razumeo da je jako važno da ostane pisan zvaničan trag. Zato što mi imamo obaveznu zaštitu našeg naroda, na našem prostoru", rekla je Raguš.

Istakla je da je pozicija Srbije danas u međunarodnim odnosima znatno snažnija nego ranije, zahvaljujući, kako je navela, konkretnim diplomatskim potezima koje prethodne vlasti nisu preduzimale. Dodala je da je povučeno 28 priznanja tzv. nezavisnog Kosova, ali da ne želi da izlazi sa konačnim brojem, jer to prepušta predsedniku Vučiću, ali je naglasila da je to Srbiji otvorilo vrata na brojnim međunarodnim forumima.

"Puno toga je sinhronizovano. Zato što kada sve to stavimo u širi kontekst, jasno je da mi ulazimo u period rešavanja srpskog nacionalnog pitanja", zaključila je.

Osvrnula se i na situaciju u Republici Srpskoj, ocenivši kao "katastrofalno" pokušaj da se oduzimanjem mandata predsedniku Miloradu Dodiku poništi izborna volja građana. "Rasplet koji sledi, volela bih da bude politički. Zaista mi se dopala reakcija predsednika Dodika da će ih pobediti političkim sredstvima na političkom terenu. Mislim da to neće biti kratkotrajna borba, ali verujem da će, kada se veliki dogovore na geopolitičkoj sceni, tu biti prostora za razmišljanje na neki malo konstruktivniji način", rekla je Raguš.

Na kraju je dodala da je reakcija predsednika Vučića u toj situaciji bila "racionalna i državna", jer je, kako je rekla, kroz Savet za nacionalnu bezbednost obezbedio donošenje odluka koje garantuju bezbednost i stabilnost.