Архитектонски факултет радио без акредитације - тадашњи декан Владан Ђокић и ректор Иванка Поповић прећутали кршење закона?
Током оба прекида у акредитацији, Архитектонски факултет је несметано наставио да ради, одржава наставу, испитује студенте, организује уписне активности и функционише као да се ништа не дешава, иако закон јасно прописује да упис нових студената може да се врши искључиво док су и установа и студијски програми акредитовани.
Ревизија је утврдила да је у систему постојала раширена и дугогодишња пракса неповезаних акредитационих циклуса у којој установама акредитација истиче, а нова се издаје тек након више недеља или месеци, током којих факултети настављају да раде, држе наставу, организују испите и уписују студенте, иако званично немају важећу акредитацију установе и студијских програма.
Архитектонски факултет два пута радио без акредитације
Према званичној документацији Националног акредитационог тела (НАТ), Архитектонски факултет Универзитета у Београду има три евидентиране акредитације установе: 09.01.2009, 09.04.2014 и 20.05.2021. По тада важећем Закону о високом образовању из 2005. године, акредитација установе важила је 5 година, а Законом о високом образовању из 2017. године продужен је рок трајања акредитације на 7 година. Када се ти законски рокови упореде са датумима издатих акредитација, јасно произилази да је Архитектонски факултет у два наврата остао без важеће акредитације установе и студијских програма: први пут око три месеца, а други пут око месец и по дана. У оба случаја, између истека претходне и издавања нове акредитације постоји временски период у којем факултет није имао важећу акредитацију установе и студијских програма, што је директна последица руковођења тадашњег декана Владана Ђокића.
Током оба прекида у акредитацији, Архитектонски факултет је несметано наставио да ради, одржава наставу, испитује студенте, организује уписне активности и функционише као да се ништа не дешава, иако закон јасно прописује да упис нових студената може да се врши искључиво док су и установа и студијски програми акредитовани. Оно што је посебно проблематично јесте чињеница да студенти нису били обавештени од стране тадашњег декана Владана Ђокића да се налазе на установи чија је акредитација истекла. Нити је јавност добила информацију да факултет није продужио акредитацију на време. Тиме је директно угрожена правна сигурност студената, који имају законско право да буду обавештени о статусу своје установе, а чија је академска и професионална будућност везана за валидност акредитације факултета на којем студирају.
Декан Архитектонског факултета у оба периода без акредитације био је проф. др Владан Ђокић, који је ту функцију обављао од 2012. до 2021. године. У тренутку другог прекида акредитације установе и студијских програма, од априла до маја 2021. године, на месту ректорке Универзитета у Београду налазила се проф. др Иванка Поповић, чији је мандат трајао од октобра 2018. до октобра 2021. године. Као руководиоци установе и Универзитета, декан и ректор имају законску обавезу да прате важење акредитација факултета и студијских програма, благовремено реагују на истеке и обавесте студенте и Универзитет о свакој промени која утиче на законитост рада установе.
Владан Ђокић и Иванка Поповић подржавали блокаде
Иако су се у јавности представљали као заштитници студената и отворено подржавали вишемесечне, незаконите студентске блокаде, уводећи тако политику на Универзитет, проф. др Владан Ђокић и проф. др Иванка Поповић то су чинили искључиво речима, док су последице сносили искључиво студенти, од изгубљених рокова до изгубљених година студија. Њихова порука о "борби за академске вредности" звучи посебно лицемерно када се зна да су управо у њиховим мандатима факултети имали периоде у којима су радили без важеће институционалне акредитације, што је недопустив пропуст који директно угрожава права студената. Док су студенти трпели последице блокада, руководство Универзитета уживало је у сопственој недодирљивости, иако сноси део одговорности за најтеже повреде академске законитости у последњој деценији.
С друге стране, Државна ревизорска институција је јасно констатовала да је и Национално акредитационо тело (НАТ) имало озбиљне пропусте у ажурности и правовремености поступака, што је довело до тога да више високошколских установа у Србији уђе у период рада без важеће акредитације. Тиме је део одговорности неспорно и на НАТ-у, који је био дужан да обезбеди да ниједна установа не остане у "празном ходу", али и на Универзитету, који је морао да контролише статус својих чланица.
Колика је била системска корупција у високом образовању и немар Београдског универзитета и тадашње ректорке Иванке Поповић говори чињеница су за време њеног мандата следећи факултети у оквиру Београдског универзитета радили без акредитације: Стоматолошки, Саобраћајни, Географски, Технолошко-металуршки, Шумарски, Математички, Биолошки, Архитектонски, ФОН, Фармацеутски, Физички и Филолошки факултет.
Увид у период рада без акредитације за све факултет у оквиру Београдског универзитете погледајте на линку овде. С обзиром да се линк апдејтује, цео списак можете погледати на насловној страни НАТ-а у "Водичу за студенте"
Стоматолошки факултет имао је два прекида акредитације: први је трајао око пет месеци 2013. године, а други неколико дана 2020. године, што укупно износи приближно пет месеци рада без важеће акредитације.
Саобраћајни факултет је без акредитације у два периода: први је трајао нешто мање од два месеца 2014. године, а други скоро три месеца 2021. године, па укупни период рада без важеће акредитације износи око пет месеци.
Географски факултет имао је два прекида акредитације: први је трајао више од шест месеци током 2014. године, а други два дана 2021. године, што укупно чини око седам месеци рада без акредитације.
Технолошко-металуршки факултет имао је један прекид акредитације, у трајању од око четири месеца током 2021. године.
Шумарски факултет имао је један прекид акредитације, у трајању од око један месец крајем 2020. године.
Математички факултет радио је у два периода без акредитације: први је трајао око четири месеца 2015. године, а други око пет месеци 2022. године, што укупно износи приближно девет месеци рада без акредитације.
Биолошки факултет остао је без акредитације два пута: први пут око три месеца 2014. године, а други пут око шест месеци током 2021. године, што укупно чини око девет месеци рада без акредитације.
ФОН је имао два прекида акредитације: први је трајао нешто више од два месеца 2014. године, док је други трајао више од 12 месеци, практично читаву годину у периоду 2021–2022. године, па је укупно радио без акредитације око петнаест месеци.
Фармацеутски факултет имао је два прекида акредитације, укупног трајања од око једног месеца, распоређених кроз 2013. и 2020. годину, што начи да је овај факултет радио месец дана без важеће акредитације.
Физички факултет имао је два периода рада без акредитације: први, најдужи, трајао је више од четрнаест месеци током 2014–2015. године, а други још око два месеца 2022. године, што укупно чини више од шеснаест месеци неакредитованог рада, највише међу свим факултетима.
Филолошки факултет имао је два периода рада без акредитације: први је трајао око два месеца 2015. године, а други нешто више од два месеца 2022. године.
Посебно је забрињавајућа чињеница да је на седници сената Београдског универзитета 21. априла 2021. године расписан конкурс за упис нових студената на Архитектонски факултет, који у том тренутку нема акредитацију установе и студијских програма, а то знају и тадашња ректорка Иванка Поповић и садашњи ректор, а тада декан Архитектонског факултета Владан Ђокић.
Оно што је најбитније истаћи је да факултети и Универзитет не могу да расписују конкурс за упис нових студената, а да немају акредитацију установе и студијских програма. То што они знају и мисле да ће је добити, јер су државни факултети, не значи да могу да раде мимо закона.
Овај системски немар постаје још већи када се узме у обзир да ниједан од ових прекида није доводио до привремене обуставе наставе, јавног упозорења студентима, нити званичног обраћања Универзитета у Београду. Јавност никада није добила одговор на питање да ли је Архитектонски факултет смео да обавља наставу, организује испите и расписује конкурсе док је био без важеће акредитације, нити да ли су студенти или родитељи икада обавештени о тим периодима. Тиме је директно нарушен кредибилитет Универзитета у Београду, као и поверење студената који су имали право да знају у каквом правном статусу студирају.
У свакој уређеној високошколској заједници овакви пропусти би аутоматски довели до преиспитивања одговорности, како руководства факултета, тако и руководства Универзитета, али и тела које издаје акредитације. Зато је потпуно легитимно поставити питања, да ли ће тадашњи декан Владан Ђокић, а данас ректор БУ, и тадашња ректорка Иванка Поповић објаснити зашто факултет није имао важећу акредитацију, како је могуће да студенти нису били обавештени, и на основу чега су у том периоду расписивали конкурсе и вршили упис?
Оно што посебно може утицати на студенте је извештај ДРИ у коме се јасно наводи да су неблаговремене поновне акредитације одређених високошколских установа довеле до неповезаних акредационих циклуса, чиме је угрожена валидност свих студијских програма, који се реализују у оквиру тих установа.
