Сократ се крсти, а Ниче преврће у гробу: Због догађаја на Филозофском факултету у Новом Саду

Читам и у чуду се питам: ко је луђи или ко је већи кретен? Да ли новинари који пишу о том случају или њихови стварни и лажни саговорници, на које се позивају.

Кажу, студенти у блокади су спавали на факултету и сада више немају где да спавају! Сузе ми кренуле. Сироти мали докони згубидани и терористи. Ноћи постају све хладније а они морају да траже коначиште. Црни Миливоје, ако је наумио да глуми Саву Ковачебића и ослободи окупирани факултет, зашто то није учинио у јуну, већ је чекао да прође свети Илија? Сигурно зато што је чуо за ону народну да је после Илије сунце све милије.

И где сада наћи преноћиште за младе терористе, нашу драгу и лепо васпитану дечицу? Ако они који су из Новог Сада заноће код родитеља, нема више журки, слободног алкохолисања, дрогирања и осталих научно-наставних активности.

Будући филозофи из унутрашњости, или се морају вратити кући, у чамотињу провинције или од родитеља тражити паре за изнајмљивање стана. Петсто евра месечно за рушење своје државе.

Не видим друго решење већ да их професорка Јелена Клеут и њен саборац Динко Грухоњић приме за подстанаре. Иначе ће деца остати на улици. Које се гаде. Осим кад на њој тероришу грађане Новог Сада и туку полицају.

А нема више ни бесплатне хране. Доносиле присталице блокадера, накупила се била добра зимница, ускоро би стигао и кисели купус а сада све то остаде на факултету.

Запрепашћени терористи су објавили да су данас, својим очима, у неверици, кроз прозор гледали како професори који су ушли на факултет бездушно једу њихове слане штапиће, смоки и чипи чипс.

Младу терористкињу (замало не написах млада партизанка), коју медији представљају као “студенткињу Машу”, је више од изгубљене зимнице повредило то што њу и осталу блокадерску чергу декан није питао за дозволу да уђе на факултет?! Прочитајте још једном: студенти су бесни зато што их декан није питао за дозволу да уђе на своје радно место, на факултет који води и за чији рад је морално и кривично одговоран. Бездушан неки човек.

Запањена је и поменута професорица Клеут. Каже да је декан, доласком на своје радно место и тамањењем сланих штапића, показао да није за дијалог. Куд је баш данас навалио? Зар није могао да се стрпи још девет месеци? Или бар до априла? Да јадна дечица терористи прегурају зиму.

Декан пак тврди да је студенте десет пута звао на разговор, али да они су одбијали да разговарају. Можда је то истина али то објективно није довољно. Шта је десет позива? Шта га је коштало да упути још десетак? Па не плаћа на њих поштарину.

Зар Слободан Милошевић није Ибрахиму Ругови и Албанцима упутио чак 14 позива на разговор? Ваљда су наши млади терористи, будући филозофи, заслужили бар мало више пажње од Ругове и шиптарских терориста?

Маша, Таша и остале блесе кажу да им је декан објаснио да факултет мора да ради да би студенти који желе да студирају могли да полажу испите. И настављају: требао је њих да пита. Јер ко зна, можда би се те честите мамине кћерке, у чијим грудима куца срце Даворјанке Пауновић и Розе Луксембург, ипак смиловале и колеге који желе да полажу испите великодушно пустиле на факултет.

Добро, можда и не би. Али како год, декан је требао лепо да падне на колена и учини све да их умилостиви.

Шта би га коштало да се мало потрудио? Ионако десет месеци није ништа радио. А за свој нерад је узимао плату. Као и већина декана у Србији.

Последње вест коју је о драматичним догађајима на Филозофском факултету у Новом Саду објавила телевизија Н1 каже да се Сократ крсти а Ниче се преврће у гробу.