Шта је био 6. октобар? Дан који је (нажалост) дошао, и хвала Богу - прошао (ФОТО)
Карл Маркс је изјавио чувену реченицу: "Историја се понавља, први пут као трагедија - други пут као фарса". Пропаст марксизма јасна је и птицама на грани, али ова чувена реченица из Марксовог "Осамнаестог бримера" одзвања у српском друштвеном бићу.
На платоу испред Филозофског факултета налази се мурал Зорана Ђинђића. Добри људи "украсили" су га паролом "Већ живимо 6. октобар маму вам бре *****", и полили су га црвеном фарбом.
И ма колико активисти опозиције у служби Брисела фарбали, кречили, и чували тај мурал он никада не преживи дуже од пар дана без да буде "украшен". Зашто друштвено свеснима смета Зоран Ђинђић?
Зар није он био "Месија" који је Србе требао одвести у обећану земљу Европске уније?
Одговор на то питање је - на неки начин. Срби због његових политика стварно јесу стигли у Европску унију, мада то углавном чине као електричари или вариоци у Бечу или Дизелдорфу.
То се не разликује много од "гастербајтерских" авантура њихових бака и дека за време социјализма у Југославији.
Владавини "жутих" после 5. октобра можемо из свег срца да захвалимо на дивљим приватизацијама које су потпуно уништиле сав потенцијал да српска привреда "одскочи" после социјализма као у Пољској или чак Хрватској. Многе компаније које су или биле профитабилне или су имале озбиљан потенцијал да лако постигну профит а кочило их је смао ратно стање, затваране су у корумпираним договорима и десетине хиљада радника остале су без посла.
Тај 6. октобар требало је да буде обећани дан, дан када ће сви устати и прихватити "запад" оберучке. Сваке године хорде тужних либерала пишу чланке под насловима попут "Шести октобар дан који се није догодио", и сваке године окривљују поштен народ, или како их они називају "простаци" који се нису борили за њихову либералну демократску ЕУ шатроутопију од Србије. Како је један истакнути опозициони новинар изјавио, "многи то радили (протествовали петог октобра) у име неке, на пример, клерикално-изолационо-љотићевске Србије".
Стижу одличне вести за малограђанштину Србије - 6. октобар се заправо јесте догодио! Слободан Милошевић је пао, а у Србији је на власт дошла једна либерална, демократска, западно оријентисана опција. И били су на власти чак 12 година!
Како је остао упамћен овај период у народу најбоље показује једна ситна анегдота из мог личног живота. Кад сам био мали понекад бих крао кованице са стола како бих купио најјефтинији сладолед. Уколико бих био ухваћен мој отац или баба прекорили би ме чудноватом реченицом: "Крадеш као жути".
