Ako Vučić podnese ostavku, sve zavisi od jednog poteza: Bez toga nema izbora kakve mnogi očekuju
Predsedavajući Visokim savetom tužilaštva dr Miroslav Đorđević objasnio je šta bi, prema Ustavu i zakonima Srbije, usledilo ukoliko bi predsednik Republike Aleksandar Vučić podneo ostavku.
Kako je naveo, najvažnije pitanje nije samo da li bi predsednik podneo ostavku, već kojim redosledom bi eventualni politički potezi bili povučeni. Od toga zavisi da li bi Srbija na jesen mogla da ima istovremeno predsedničke i vanredne parlamentarne izbore.
Đorđević je rekao da predsednik Republike, onog trenutka kada podnese ostavku, prestaje da obavlja tu funkciju i više nema ovlašćenja koja mu pripadaju kao šefu države.
Kada predsednik podnese ostavku, on od tog momenta više nije predsednik. I nema više nikakve funkcije. Ne može da raspusti parlament - kazao je Đorđević.
Ko preuzima funkciju predsednika?
U slučaju ostavke predsednika Republike, funkciju predsednika privremeno preuzima predsednik Narodne skupštine. Taj status, prema zakonskom okviru, može da traje najduže tri meseca, tokom kojih moraju biti raspisani predsednički izbori.
Đorđević je objasnio da je moguće da Srbija u jednom trenutku nema izabranog predsednika Republike u punom kapacitetu, ali ne može da ostane bez parlamenta i vlade.
-Može da se desi situacija da mi u jednom trenutku nemamo predsednika, da predsednik parlamenta vrši funkciju predsednika Republike sa suženim ovlašćenjima, ali ne može da se desi situacija da mi nemamo parlament i da nemamo vladu - rekao je Đorđević.
Prema njegovim rečima, i parlament i vlada nakon raspuštanja nastavljaju da obavljaju neodložne i tekuće poslove, odnosno funkcionišu u tehničkom kapacitetu do konstituisanja novog saziva.
Zašto je važan redosled: prvo parlament, pa ostavka
Ključna poruka Đorđevićeve izjave jeste da predsednik Republike, ukoliko želi da budu održani i vanredni parlamentarni i predsednički izbori u istom periodu, mora prvo da raspusti Narodnu skupštinu, a tek potom da podnese ostavku.
Razlog je jednostavan: ostavkom predsednik odmah gubi funkciju, pa samim tim više ne može da koristi ustavno ovlašćenje da, na obrazloženi predlog Vlade, raspusti parlament.
Ukoliko politički faktori žele da istovremeno budu vanredni parlamentarni i predsednički izbori na jesen, potrebno je da predsednik Republike raspusti parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore, a nakon toga da ostavku - objasnio je Đorđević.
To znači da bi eventualni scenario zajedničkih izbora zavisio od toga da li bi odluka o raspuštanju parlamenta bila doneta pre ostavke predsednika.
Šta ako Vučić prvo podnese ostavku?
Ukoliko bi predsednik Vučić najpre podneo ostavku, Đorđević tvrdi da vanredni parlamentarni izbori ne bi mogli odmah da budu raspisani na isti način.
U tom slučaju predsednik Narodne skupštine preuzima vršenje funkcije predsednika Republike, ali sa ograničenim ovlašćenjima. Prema objašnjenju Đorđevića, ta osoba ne bi mogla da koristi pravo raspuštanja parlamenta kao političko ovlašćenje predsednika Republike.
-Ukoliko predsednik Vučić podnese ostavku, a ne raspusti parlament pre toga, mi sledeće parlamentarne izbore, vanredne, možemo imati tek kada bude izabran novi predsednik. To je jedino što naš ustavni okvir trenutno poznaje, to je tvrdo ograničenje - istakao je Đorđević.
Predsednik parlamenta nema sva ovlašćenja
Đorđević je posebno naglasio da predsednik Narodne skupštine, kada privremeno vrši funkciju predsednika Republike, ne preuzima sva ovlašćenja šefa države u punom obimu.
Kao primer je naveo pravo takozvanog suspenzivnog veta, odnosno mogućnost da predsednik ne potpiše zakon odmah, već ga vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje.
Zamislite do kakve bi konfuzije došlo kada bi predsednik parlamenta sam sebi mogao da stavlja veto. Ista je takva situacija i za ovo. To je vrlo jasno uređeno - rekao je Đorđević.
On je dodao da je predsednik Narodne skupštine, u v.d. statusu predsednika Republike, dužan da raspiše izbore samo u situacijama u kojima je i predsednik Republike dužan da to uradi. Međutim, raspuštanje parlamenta, kako navodi, nije dužnost već pravo predsednika Republike.
Šta ovo znači za moguće izbore na jesen?
Đorđević tvrdi da je ustavno-pravno moguće da na jesen budu održani i predsednički i vanredni parlamentarni izbori, ali samo ukoliko se politički potezi povuku određenim redosledom.
Moguća su tri scenarija:
- predsednik prvo raspusti parlament, a zatim podnese ostavku – tada bi mogli da uslede i parlamentarni i predsednički izbori;
- predsednik podnese ostavku, ali ne raspusti parlament – tada bi usledili predsednički izbori, dok bi vanredni parlamentarni mogli da sačekaju izbor novog predsednika;
- politički akteri se odluče samo za jednu vrstu izbora – predsedničke ili parlamentarne, u zavisnosti od odluka nadležnih institucija.
Ova tema otvorena je nakon najava predsednika Aleksandra Vučića da postoji mogućnost podnošenja ostavke, zbog čega se u javnosti sve više govori o tome da li bi Srbija mogla da ide na nove izbore već na jesen.
Đorđevićevo tumačenje pokazuje da u tom procesu ključnu ulogu ne bi imala samo politička odluka, već i precizan ustavni redosled poteza.
Drugim rečima, ukoliko bi se išlo na scenario u kojem građani istovremeno biraju i predsednika Republike i novi saziv parlamenta, odluka o raspuštanju Narodne skupštine morala bi da prethodi ostavci predsednika.
