Ђокићев говор на протесту подсмевање студентима? Прикрива одговорност за угрожене дипломе, а објављена документација јасно указује на његову кривицу?
Говор ректора Ђокића на протесту је у најмању руку лицемеран, јер упорно говори о "заштити академске заједнице" у Србији, а сам није одговорио студентима на кључна питања која могу имати за последицу оспоравање диплома генерација на Архитектонском факултету у време када је он био декан те образовне установе.
Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић обратио се 27. јануара на Савиндан на протесту блокадера, позивајући на заштиту академске заједнице. Међутим, док јавно говори о мисији универзитета, ректор и даље не даје јасне одговоре на кључна питања која се тичу правне сигурности студената, посебно генерација које су уписане у периодима када су поједине установе имале прекиде у акредитационим циклусима.
Управо су такве прекиде, кроз налазе и упозорења, проблематизовали Државна ревизорска институција (ДРИ) и документација Националног акредитационог тела (НАТ). Иако се Универзитет у Београду бранио демантијима и пребацивањем одговорности на административна кашњења државних органа, остаје суштинско питање:
Шта је са студентима који су уписивали студије или завршавали програме у периоду када акредитација установе и студијских програма није била обновљена у законском континуитету?
Шта је ДРИ уочила и зашто је то важно за студенте?
ДРИ је упозорила да неповезани акредитациони циклуси могу довести у питање валидност студијских програма, а тиме и правни статус испита и диплома. У пракси, то значи реалне ризике - од непризнавања положених испита и оспоравања диплома, до проблема при наставку студија, нострификацији у иностранству и запошљавању.
Такво упозорење не сме да остане апстрактна фраза. Оно добија конкретну тежину када се погледа хронологија на појединим факултетима, посебно тамо где се акредитације нису обнављале у континуитету, а уписи су спровођени док је постојао прекид у акредитационом циклусу.
Архитектонски факултет - кључне чињенице које ректор Ђокић не може да прескочи
Документација НАТ-а показује да је Архитектонски факултет Универзитета у Београду имао периоде рада без важеће акредитације установе и студијских програма у два наврата, а један од њих пада директно у време када се одвијао упис генерације 2021/22.
Најпре, акредитација установе Архитектонског факултета издата је 09.01.2009., затим 09.04.2014., а потом 20.05.2021. године. По правилима важења акредитације, први циклус је трајао пет година, што значи да је претходна акредитација престала да важи 09.01.2014., док је нова добијена тек 09.04.2014.. То оставља период од приближно три месеца без важеће акредитације, у години када пандемије ковида није било. У то време, Архитектонским факултетом је руководио декан Владан Ђокић.
Други прекид је посебно осетљив за студенте: акредитација из 09.04.2014. истицала је 09.04.2021. године, а нова је добијена тек 20.05.2021.. То значи да је постојао период од месец и 11 дана без важеће акредитације установе и студијских програма.
Управо у том временском оквиру, Сенат Универзитета у Београду је 14.04.2021. године расписао конкурс за упис нових студената. Према логици документације НАТ-а и утврђеним датумима, то је тренутак када Архитектонски факултет још није имао обновљену акредитацију, јер је претходна истекла 09.04.2021, а нова је стигла 20.05.2021. Зато питање које не може да се гурне под тепих гласи:
Какве гаранције имају студенти генерације 2021/22 да њихов упис и студијски пут неће сносити последице оваквог (не)деловања тада декана Владана Ђокића?
Ковид као оправдање - зашто онда други факултети нису каснили?
Универзитет у Београду и ректор Ђокић су у демантијима инсистирали да се не ради о раду без акредитације, већ о кашњењима државних органа, позивајући се на закључке Владе донете током ковида, као и на допис Министарства просвете којим се, како тврде, потврђује да акредитација важи до окончања поступка по захтеву. Али чињенице из праксе показују да ковид није био препрека за све факултете.
Грађевински и Архитектонски - иста зграда, различити аршини
Грађевински факултет Универзитета у Београду, који се налази у истој згради као и Архитектонски, добио је акредитације установе 31.01.2009., 28.03.2014. и 11.03.2021. године. Кључно је да је Грађевински факултет обновио акредитацију 11.03.2021., дакле пре истека претходног циклуса, и то у периоду ковида. Архитектонски је нову акредитацију добио тек 20.05.2021., након истека 09.04.2021.
Ако је систем могао да функционише за Грађевински факултет у истом периоду и истом граду, истој згради, легитимно је питати зашто није могао и за Архитектонски?
Ћуприја - поштовање закона чак и када је било најтеже
Додатно питање отвара пример Високе медицинске школе струковних студија у Ћуприји. У јеку ковида, студијски програм медицинска сестра добио је акредитацију 08.10.2020..
Из документације конкурса види се да тај програм није био укључен у упис у тренутку када није имао акредитацију, што указује на опрез и поштовање основног академског правила - не расписивати упис за програм који није акредитован.
У поређењу са тим, случај Архитектонског факултета и конкурса Сената БУ од 14.04.2021. намеће питање двоструких аршина.
Како је могуће да једна медицинска образовна установа одустаје од уписа у доба ковида, иако је медицински кадар био преко потребан, а друга спроводи упис у периоду прекида акредитације и очекује да ће се проблем накнадно "покрити"?
Закључци Владе и допис Министарства - шта тачно покривају и зашто јавност мора да види документа
Универзитет у Београду у својим реаговањима позива се на закључке Владе Републике Србије из 2020. и 2021. године, као и на допис Министарства просвете којим се, како се тврди, потврђује да акредитација важи док траје поступак по захтеву за обнову, нарочито у условима пандемије ковида.
Међутим, тај допис Министарства никада није јавно објављен. Не налази се ни на сајту Министарства просвете, ни на сајту Националног акредитационог тела, нити на званичној страници Универзитета у Београду. Јавност нема увид у документ који се користи као кључни аргумент да је рад без акредитације установе и студијских програма оправдан.
Посебно је важно истаћи да је акредитација Архитектонског факултета истицала 9. априла 2021. године, док су закључци Владе доношени: први 28. маја 2020. а други 11. фебруара 2021. године , а законски рок за подношење захтева за обнову акредитације, према Закону о високом образовању био је најкасније годину дана пре истека, дакле рок је истекао 9. априла 2020. године.
Управо зато се поставља питање да ли је захтев поднет у законском року и, ако јесте, зашто документација о томе није доступна јавности?
Зашто ректор говори о "мисији универзитета", а ћути о дипломама и одговорности
Ректор Ђокић 27. јануара говори о заштити академске заједнице, али студенти очекују и заштиту својих права, пре свега права на законит и правно сигуран студијски пут. Јавна подршка протестима не може да буде замена за институционалну одговорност, транспарентност и јасне гаранције о статусу студија и диплома.
Ректор Ђокић на студентском скупу говори о "заштити академске заједнице", али тиме заправо промашује суштину и шаље поруку која звучи као подсмех студентима. Јер студенти по звању још нису академска заједница, већ средњошколци на путу ка њој. Под тим појмом подразумевају се професори, научни радници и универзитетска елита, која се данас не бори за интересе младих, већ за очување сопствених фотеља, привилегија и недодирљивих позиција. Уместо подршке будућим генерацијама, академска реторика се претвара у штит за личне интересе.
У случају Архитектонског факултета, питање је од посебне важности јер се ради о периодима прекида акредитације у време када је ректор Владан Ђокић био декан ове установе, као и о упису генерације 2021/22 који се везује за конкурс Сената БУ од 14.04.2021., у временском оквиру када је акредитација обновљена тек 20.05.2021. године.
Студентима, родитељима и јавности не требају политичке поруке, већ јасни одговори. Да ли постоји ризик за дипломе, ко је за то одговоран, на основу којих докумената се тврди супротно и зашто ти документи нису свима доступни?
Док се то не разјасни, свако позивање на "заштиту академске заједнице" од стране Владана Ђокића је лицемерно, јер се заједница не штити говорима, већ законитошћу, одговорношћу и транспарентношћу.