Студенти блокадери испоставили још три захтева: Огласио се Петров - Њихови потези међусобно се сукобљавају
Недостатак фокуса и општа конфузија у блокадерском покрету најбоље се види у њиховим захтевима. Блокадери су почели протесте са четири захтева и, пошто су они испуњени, додавали су нове који су их, један по један, све више удаљавали од трагедије у Новом Саду и узнемирености целе нације, од чега се кренуло.
Од јуче је и Генералштаб ушао на листу ствари које "жуљају" студенте блокадере.
Јучерашњи протест испред комплекса Генералштаба био је прилика и да се листа захтева прошири за три нова: укидање лекс специјалиса за комплекс и парцелу Генералштаба, поништавање одлуке Владе Србије од 14. новембра 2024. године и враћање статуса културног добра Генералштабу и, на крају, завршетак истраге Тужилаштва за организовани криминал о злоупотреби службеног положаја и урушавању система заштите културних добара.
Тако смо после више од годину дана дошли у стање у којем се листа блокадерских захтева непрекидно продужава, односно новелира.
Ултимативно
Како за Курир указује професор Правног факултета у Београду - то је све у духу овога што нажалост и даље влада у друштву.
- А то је стање непомирљивости, неспремности на разговор, а камоли дијалог, постављање ултимативних захтева, који на први поглед могу да се сматрају и оправданим, али суштински посматрано они подразумевају задирање у домен практично свих грана државне власти. То показује једну константну интенцију да се неформалне групе и даље постављају као својеврсни коректори државне власти, а чак и некакви врховни жреци правности и моралности у нашем друштву. Студенти у блокади више немају онај легитимитет који су можда с почетка и могли да имају и то не само због тога што окупљања на које позивају нису законита и нису толико масовна, него пре свега због тога што су они, онако како се представљају, типична тајна организација - сматра Петров.
Ко сте ви?
Он напомиње и да постоји плурализам међу блокадерима, те је видљиво и да се њихови захтеви и потези међусобно сукобљавају.
- После 13 месеци ред у демократском друштву налаже да се представе, да коначно сазнамо ко су уствари актери који полажу право да говоре у име целокупног друштва. И позив на дијалог који потиче од председника државе, али и од других релевантних фактора, како би имао смисла, уколико се не зна коме је он тачно упућен. И директно да их питам: ви стално приступате ултимативно са захтевима, а с друге стране, ко сте ви? Имате ли ви активну легитимацију, ако знамо да студенти полажу испите и уписују годину? У чије име ви наступате? Сматрам да озбиљност правне државе налаже да се овим новим захтевима не приступи на начин као што је било у почетку, а то је да се они по сваку цену испуне, јер више је него јасно да нити знамо коме испуњавамо захтеве, нити можемо очекивати да ће и њихово тотално испуњење довести до нормализације - закључује Петров.
Генеза захтева: Од истраге, преко финансија до избора
Када су државне институције у потпуности испуниле сва четири захтева са којима су студенти ушли у блокаде факултета, они су након неуспешног протеста 15. марта изнели и пети захтев у којем су тражили спровођење детаљне истраге "у вези са појавом која је изазвала страх и панику 15. марта дуж Улице краља Милана".
Када се и та истрага завршила, а самим тим и пети захтев испунио, на ред је стигао и шести - тражили су "хитно покретање поступка за утврђивање одговорности и разрешење директорке УКЦС, директора Ургентног центра, начелника интезивне неге због допуштања неовлашћеног уласка физичких и новинарских лица у јединицу интезивне неге УКЦС без заштитне опреме и уз снимање пацијената, чиме је грубо угрожено њихово здравље, право на приватност и достојанство".
У међувремену, затражен је и онај ултимативни и заправо једини захтев а то је расписивање нових избора.
Србија Данас/Курир