Studenti blokaderi ispostavili još tri zahteva: Oglasio se Petrov - Njihovi potezi međusobno se sukobljavaju
Nedostatak fokusa i opšta konfuzija u blokaderskom pokretu najbolje se vidi u njihovim zahtevima. Blokaderi su počeli proteste sa četiri zahteva i, pošto su oni ispunjeni, dodavali su nove koji su ih, jedan po jedan, sve više udaljavali od tragedije u Novom Sadu i uznemirenosti cele nacije, od čega se krenulo.
Od juče je i Generalštab ušao na listu stvari koje "žuljaju" studente blokadere.
Jučerašnji protest ispred kompleksa Generalštaba bio je prilika i da se lista zahteva proširi za tri nova: ukidanje leks specijalisa za kompleks i parcelu Generalštaba, poništavanje odluke Vlade Srbije od 14. novembra 2024. godine i vraćanje statusa kulturnog dobra Generalštabu i, na kraju, završetak istrage Tužilaštva za organizovani kriminal o zloupotrebi službenog položaja i urušavanju sistema zaštite kulturnih dobara.
Tako smo posle više od godinu dana došli u stanje u kojem se lista blokaderskih zahteva neprekidno produžava, odnosno novelira.
Ultimativno
Kako za Kurir ukazuje profesor Pravnog fakulteta u Beogradu - to je sve u duhu ovoga što nažalost i dalje vlada u društvu.
- A to je stanje nepomirljivosti, nespremnosti na razgovor, a kamoli dijalog, postavljanje ultimativnih zahteva, koji na prvi pogled mogu da se smatraju i opravdanim, ali suštinski posmatrano oni podrazumevaju zadiranje u domen praktično svih grana državne vlasti. To pokazuje jednu konstantnu intenciju da se neformalne grupe i dalje postavljaju kao svojevrsni korektori državne vlasti, a čak i nekakvi vrhovni žreci pravnosti i moralnosti u našem društvu. Studenti u blokadi više nemaju onaj legitimitet koji su možda s početka i mogli da imaju i to ne samo zbog toga što okupljanja na koje pozivaju nisu zakonita i nisu toliko masovna, nego pre svega zbog toga što su oni, onako kako se predstavljaju, tipična tajna organizacija - smatra Petrov.
Ko ste vi?
On napominje i da postoji pluralizam među blokaderima, te je vidljivo i da se njihovi zahtevi i potezi međusobno sukobljavaju.
- Posle 13 meseci red u demokratskom društvu nalaže da se predstave, da konačno saznamo ko su ustvari akteri koji polažu pravo da govore u ime celokupnog društva. I poziv na dijalog koji potiče od predsednika države, ali i od drugih relevantnih faktora, kako bi imao smisla, ukoliko se ne zna kome je on tačno upućen. I direktno da ih pitam: vi stalno pristupate ultimativno sa zahtevima, a s druge strane, ko ste vi? Imate li vi aktivnu legitimaciju, ako znamo da studenti polažu ispite i upisuju godinu? U čije ime vi nastupate? Smatram da ozbiljnost pravne države nalaže da se ovim novim zahtevima ne pristupi na način kao što je bilo u početku, a to je da se oni po svaku cenu ispune, jer više je nego jasno da niti znamo kome ispunjavamo zahteve, niti možemo očekivati da će i njihovo totalno ispunjenje dovesti do normalizacije - zaključuje Petrov.
Geneza zahteva: Od istrage, preko finansija do izbora
Kada su državne institucije u potpunosti ispunile sva četiri zahteva sa kojima su studenti ušli u blokade fakulteta, oni su nakon neuspešnog protesta 15. marta izneli i peti zahtev u kojem su tražili sprovođenje detaljne istrage "u vezi sa pojavom koja je izazvala strah i paniku 15. marta duž Ulice kralja Milana".
Kada se i ta istraga završila, a samim tim i peti zahtev ispunio, na red je stigao i šesti - tražili su "hitno pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti i razrešenje direktorke UKCS, direktora Urgentnog centra, načelnika intezivne nege zbog dopuštanja neovlašćenog ulaska fizičkih i novinarskih lica u jedinicu intezivne nege UKCS bez zaštitne opreme i uz snimanje pacijenata, čime je grubo ugroženo njihovo zdravlje, pravo na privatnost i dostojanstvo".
U međuvremenu, zatražen je i onaj ultimativni i zapravo jedini zahtev a to je raspisivanje novih izbora.
Srbija Danas/Kurir
