СУТРА СЛАВИМО ТРИ ЈЕРАРХА, ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ, ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ: Од овога зависи каква ће година бити

Тек што се младо хришћанство ослободило свог великог непријатеља - многобоштва и почело да се у миру и слободи развија, појавиле су се многејереси и расколи, који су низ година раздирали и потресани Христову цркву. У то време, које је тражило храбре и одлучне браниоце православља, појавила су се се три учена и знаменита човека: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти. Својим делом и речју, ова тројица, који су били савременици, остали су истрајни поборници за чистоћу Христове науке, не зазирући ни од самих царева.

За време цара Алексија Комнена, међутим, заподела се расправа у Цариграду око тога које међу том тројицом светитеља најважнији и највећи. Сваки светац имаоје своје пристанице: Василије је уздизан као високоглагољив и по врлинама једнак анђелима; Григорије је хваљен као велики познаваоца грчке науке и састављач многих богословских списа; присталице Јованове истицали су га као слаткоречивог говорника и доброг учитеља.

Да би прекратио ове расправе које су, на крају крајева штетиле и хришћанству, епископ града евхаитског Јован саопшти да су му се у сну јавила сва три светитеља, и да су му рекли да ни један од њих није већи а други мањи, већ да су равни и једнаки и да су сви послати ради људског спасења. И пошто су сва тројица на истом послу радила, одлучено је да се заједно славе. Епископ Јован одредио је за тај дан 30. јаунар (12. фебруар по новом календару), и тако је установљен празник Три Јерарха.

На икони се сва три светитеља представљају у групи, сва три уархијерејским одеждама.

Три Јерарха су заштитници људи и животиња од студених и злих ветрова.

Професори Богословије Светог Саве откривају Тајну празника Света три Јерарха

Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у јануару месецу. Василије Велики празнује се 1. јануара, Григорије Богослов 25. јануара а Јован Златоуст 27. јануара. Ипак заједнички празник ова Света три Јерарха установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена.

Једни су уздизали Василија због његове чистоте и храбрости, други Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу, а трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. Ипак промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. У емисији "Тајна празника" Телевизије "Храм" српске православне цркве, професори београдске Богословије дају одговор на питање како је решен тај спор и како су ова три светитеља добила и заједнички датум празновања:

Међу Србима ови свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току године бити. Чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у фруле.

Света три јерарха славе се код Срба као крсна слава, а славе је и многи манастири и цркве као своју славу.

Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника.

Данашњи празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
Међу Србима ови свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току године бити. Чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у фруле.