У ЧАСТ И СЛАВУ ПРЕДАКА Србија и РС сутра обележавају Дан српског јединства и националне заставе
Србија и Република Српска 15. септембра обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе, празник установљен у знак сећања на пробој Солунског фронта, 15. септембра 1918. године.
Овај датум постао је симбол српске борбе за слободу и национално јединство, а званично је установљен од стране Владе Србије 11. септембра 2020. године. Истог дана Влада Републике Српске донела је сличну одлуку, наглашавајући заједничке вредности и историјске везе два ентитета.
Пробој Солунског фронта: Преломни тренутак Првог светског рата
Пробој Солунског фронта, који су извеле српске трупе, означио је кључни преокрет у Првом светском рату. Овај тренутак је започео слом Централних сила - Немачке, Аустроугарске, Бугарске и Турске, што је на крају довело до краја једног од најразорнијих сукоба у светској историји. Српска војска, позната по храбрости и непоколебљивој вољи, брзо је напредовала након пробоја, што је притиснуло Бугарску на капитулацију. Убрзо након тога, исто су учиниле Аустроугарска и Немачка, што је резултирало формалним окончањем рата 11. новембра 1918. године.
Српска војска и ослобађање територија
Након ослобађања Краљевине Србије, српска војска наставила је да напредује и ослобађа територије настањене Србима, али и друге јужнословенске народе. Овај напредак резултирао је стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године, која ће касније постати Краљевина Југославија. Тај историјски успех био је испуњење вековних тежњи српског народа за уједињењем и слободом.
Кључни допринос српске војске
Српска војска не само да је имала кључну улогу у пробоју Солунског фронта, већ је њен допринос био пресудан за исход целог Првог светског рата. Немачки цар Вилхелм II тада је изјавио да је „срамно да 60.000 Срба одлучи исход рата“, препознајући утицај српске армије. На Солунском фронту бориле су се и француске, британске, италијанске и грчке трупе, али је српски контингент, вођен генералима попут Петра Бојовића и Степе Степановића, играо кључну улогу.
Српски напредак и капитулација Централних сила
Пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године био је тренутак када је српска војска започела свој незаустављив марш ка северу. До 17. септембра, српске трупе су разбиле две бугарске дивизије, што је довело до капитулације Бугарске већ крајем месеца. Савезници су, изненађени брзином српског напредовања, морали да успоравају своје операције како би пратили српске трупе, које су већ ослободиле Београд 1. новембра. Напредовање је настављено према Војводини, Далмацији и даље ка северу.
Важност српског јединства и слободе
Дан српског јединства, слободе и националне заставе данас представља више од пуког сећања на пробој Солунског фронта. Овај празник симболизује тежњу српског народа за слободом, јединством и очувањем националних вредности. Обележавање 15. септембра као Дана српског јединства доприноси очувању историјског наслеђа и подсећа на жртве које је Србија поднела током Првог светског рата, у којем је изгубила око 28% свог становништва.
Српска војска на Солунском фронту
Српска војска, која је прошла кроз страшна искушења током повлачења преко Албаније, била је потпуно реорганизована на острву Крф, где се опорављала пре него што је пребачена на Солунски фронт. Са око 140.000 војника, међу којима су били и многи добровољци из Аустроугарске, српска армија је била спремна за одлучујући ударац Централним силама. Франше д`Епере, главнокомандујући савезничких снага, договорио је са српским генералима офанзиву која је почела 15. септембра, а која је резултирала брзим продором српских снага и колапсом непријатеља.
Сећање на жртве и историјски значај
На крају Првог светског рата, Србија је изгубила око 1.248.136 људи, што је чинио готово трећину њеног становништва. Ове жртве, као и херојство српских војника, заувек су уписане у историју, а њихов допринос миру и слободи наставља да се поштује кроз обележавање Дана српског јединства. Овај празник је прилика да се присетимо свих оних који су положили животе за слободу и уједињење српског народа.