У Хрватској дижу панику због српских "загрепчанки": Наоружавање наше земље аутоматски сигнал за узбуну, комшије боли јасна чињеница - Вучић потврдио политику војне неутралности

Свака вест о модернизацији Војске Србије у Хрватској се готово по правилу дочекује упозорењима о "опасном наоружавању" и наводним агресорским аспирацијама Београда. Међутим, парадокс балканске безбедносне политике је у томе што управо они који најгласније упозоравају на "српску милитаризацију" истовремено граде нове војне аранжмане у региону усмерене против наше земље и јачају сопствене капацитете.

Најновији повод за овакве реакције из Загреба је информација да наше оружане снаге располажу кинеским суперсоничним ракетама ваздух-земља ЦМ-400, које могу имати домет и до неколико стотина километара. Портал "Танго сикс" тврди да су две ракете овог типа већ виђене на вишенаменском борбеном авиону "миг 29".

Први се огласио хрватски министар одбране Иван Анушић, који је поново оптужио Београд да набавља "озбиљно оружје" и изразио наду да ће такви системи "остати у складишту, где им је и место".

- Чини ми се да имају хиперсоничне ракете које имају домет 300 километара и лете шест махова, што је озбиљно наоружање, и само то могу рећи. Ми треба да чинимо и радимо на снажењу наших одбрамбених капацитета и потенцијала - рекао је Анушић.

Ово није први пут да даје изјаве у већ препознатљивом обрасцу политичке реторике у Хрватској по којем се Србија представља као фактор дестабилизације, док се сопствени војни потези у региону приказују као легитимно јачање безбедности. Тако је Хрватска, чланица НАТО, последњих година активно укључена у низ војних иницијатива и партнерстава у региону, а највише упада у очи споразум о одбрамбеној сарадњи који су прошле године потписали Загреб, Тирана и Приштина, са циљем јачања заједничких одбрамбених капацитета и координације безбедносних политика. За званични Београд нема сумње да је то груписање снага против Србије, нарочито имајући у виду статус КиМ и осетљиву безбедносну равнотежу у региону.

Саговорници "Новости" указују да наше комшије боли чињеница да Србија поседује поменуту врсту оружја јер, у теорији, може директно да погоди Загреб. Тамошњи медији ове кинеске хиперсоничне ракете већ су прозвали "загрепчанкама". Посебно су им трн у оку везе које Србија у области одбране има са Русијом и Кином. Док се сарадња европских земаља са америчком војном индустријом подразумева, свака набавка опреме из Пекинга или Москве добија политичку конотацију.

Хрватски војни аналитичар Игор Табак, кога цитира "Јутарњи лист", признаје да је реч о "врло озбиљном и релативно модерном оружју" које спада међу најзначајније системе у наоружању Србије. У истом тексту он констатује да Хрватска тренутно нема упоредив систем сличне снаге и домета, при чему истиче да би пресретање оваквих ракета представљало велики изазов за постојеће системе противваздушне одбране.

Није тајна да Србија последњих година јача и модернизује своју армију, а председник Александар Вучић више пута је поновио да ће улагања бити настављена како бисмо могли да заштитимо своју земљу и грађане. Србија остаје војно неутрална, никога не угрожава, указао је Вучић, али се сви око нас наоружавају, па и ми морамо да оснажимо одбрану да бисмо сачували земљу. Представљајући план "Србија 2030" најавио је издвајања од 15 милијарди евра за војску и полицију. Такође је више пута указао да највећу претњу Србији представља новоформирани савез Загреба, Тиране и Приштине.

Поводом овог војног удруживања у региону, генерал Драган Паскаш указује, да је Европа направила Европску унију, а да сад нема "један батаљон да пошаље" у неко кризно подручје. Тако, каже, и Загреб, Тирана и Приштина "могу да направе и 16 савеза", али да није реч само о удруживању и наоружавању, већ и људству.

Паскаш, који се залаже за враћање обавезног војног рока, каже да може Србија да набавља модерно наоружање, али да је кључ у људству и јачању војничког и старешинског састава.

- То што се прича о неким нападачким апсирацијама Србије резултат је вечитог антагонизма између наше земље и Хрватске који се похрањује неким догађајима из историје. Све је то политика и "фарбање" јавног мњења. Тако и имамо случајеве да рецимо хрватски певач откаже концерт у новосадском "Спенсу" јер је тамо, наводно, био некакав ратни логор деведесетих. То је манипулисање јавности. Изјаве Анушића долазе од човека који није компетентан.-

Извор: Србија Данас/Новости