Велика промена у матичним бројевима грађана: Ево шта значе 8. и 9. цифра, и ко ће моћи да их мења
Матични број састоји се од 13 цифара које потичу из шест група података
Влада Србије упутила је у уторак Скупштини Србије предлог Закона о јединственом матичном броју грађана, зхаваљујући којем ће се бебе рођене у свим породилиштима у Србији уписивати у матичну књигу рођених.
Са Светог Мартина није евакуисана српска породица са бебом, ОНИ ТО НИСУ ЖЕЛЕЛИ?!
Наоружајте се стрпљењем: На прелазу Батровци теретњаци чекају ЧАК ТРИ САТА
То је део пројекта "Бебо, добро дошла на свет" који је почео да функционише прошле године а захваљујући којем електронским путем још у породилишту бебе могу да се упишу у матичну књигу рођених.
- Пројекат између осталог, има за циљ да олакша административну процедуру будућим родитељима приликом пријављивања новорођеног детета у званичну евиденцију. Наиме, наведени пројекат, између осталог, предвиђа одређивање јединственог матичног броја грађана за новорођену децу, а потом и њихову пријаву пребивалишта, пријаву на обавезно социјално осигурање путем електронских сервиса, које се врше на основу јединственог матичног броја грађана - наводи се у образложењу предлога закона.
Иначе, предлог овог документа чланом 8. став 3. предвиђа да се усвојеном детету, на захтев родитеља, може пасивизирати већ одређени и одредити нови матични број иако није дошло до промене података о детету (датум и место рођења, пол).
- Овим се омогућава да дете које је усвојено тиме стиче нови правни идентитет добије и нови матични број - наводи се у предлогу Закона који је пред посланицима.
У њему се подсећа да се матични број састоји од 13 цифара које потичу из шест група података:
И група - дан рођења (две цифре),
II група - месец рођења (две цифре),
III група - година рођења (три цифре),
ИВ група - број регистрационог подручја (две цифре),
В група - комбинација пола и редног броја за лица рођена истог датума (три цифре), мушкарци 000−499, жене 500−999;
ВИ група - контролни број (једна цифра).
Када је реч о четвртој групи, и броју регистрационог подручја који чине две цифре - осма и девета, он је одређен по јединици локалне самоуправе.
Тако на основу осмог и деветог броја у матичном броју може лако да се одреди одакле особа потиче, а ево који бројеви су додељени локалним самоуправама.
71 - Београд
72 - Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Јагодина, Кнић, Крагујевац, Лапово, Параћин, Рача, Рековац, Свилајнац, Топола и Ћуприја
73 - Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Димитровград, Дољевац, Гаџин Хан, Куршумлија, Мерошина, Ниш, Нишка Бања, Пирот, Прокупље, Ражањ, Сврљиг и Житорађа
74 - Бојник, Босилеград, Бујановац, Црна Трава, Лебане, Лесковац, Медвеђа, Прешево, Сурдулица, Трговиште, Владичин Хан, Власотинце и Врање
75 - Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац, Мајданпек, Неготин, Соко Бања и Зајечар
76 - Голубац, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави, Пожаревац, Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана, Велико Градиште, Жабари и Жагубица
77 - Богатић, Коцељева, Крупањ, Лајковац, Лозница, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мионица, Осечина, Уб, Ваљево, Владимирци и Шабац
78 - Александровац, Брус, Горњи Милановац, Краљево, Крушевац, Лучани, Нови Пазар, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин, Варварин, Врњачка Бања, Ћићевац и Чачак
79 - Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Ужице и Чајетина
80 - Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Нови Сад, Сремски Карловци, Темерин, Тител и Жабаљ
81 - Апатин, Оџаци и Сомбор
Оборила рекорд који су поставили ђетићи: Ивана је лежала 39,5 сати и понела титулу највећег лењивца
82 - Ада, Бачка Топола, Кањижа, Кула, Мали Иђош, Сента и Суботица
83 - Бечеј, Србобран и Врбас
84 - Кикинда, Нова Црња, Нови Кнежевац и Чока
85 - Нови Бечеј, Сечањ, Зрењанин и Житиште
86 - Алибунар, Ковачица, Ковин, Опово и Панчево
87 - Бела Црква, Пландиште и Вршац
88 - Инђија, Ириг, Пећинци, Рума и Стара Пазова
89 - Сремска Митровица и Шид
91 - Глоговац, Косово Поље, Липљан, Ново Брдо, Обилић, Подујево и Приштина
92 - Косовска Митровица, Лепосавић, Србица, Вучитрн, Зубин Поток и Звечан
93 - Дечани, Исток, Клина и Пећ
94 - Ђаковица
95 - Драгаш, Гора, Малишево, Опоље, Ораховац, Призрен и Сува Река
96 - Качаник, Урошевац, Штимље и Штрпце
97 - Гњилане, Косовска Каменица и Витина
Важећи Закон о јединственом матичном броју грађана донет још у време СФРЈ. Почео је да се примењује 1. јануара 1979. године.