"ПРЕДЛОЖИЋЕМО ЗАКОН О АЛИМЕНТАЦИОНОМ ФОНДУ" Вучић на скупу у Сава Центру: Кад мушкарац неће да плаћа, држава ће, али ће он бити гоњен! (ФОТО/ВИДЕО)

- Говорила је пре мене Ана Брнабић. Најпре, жена коју сам предложио за председника владе 2017. године, није имала ни 0,1% подршке народа и грађана. А онда, годинама, показивала је како и колико жена може да се бори, са колико снаге, са колико енергије, колико посвећености, колико љубави према својој земљи. И, оно што се догодило у Народној скупштини пре неколико дана, тешко да би било ко издржао. Издржала је, а сумњам да би било који мушкарац могао да издржи и да настави да се бори и да не подлегне специјалним способностима.

- Поносан сам на то што смо показали да поверење у даме, поверење у жене, које су, и то говорим зато што искрено мислим, увек одговорније и озбиљније од нас мушкараца. Јер жене су те које имају шири поглед и на свет и на друштво, које увек више брину о породици, ма колико ми мушкарци желели то за себе да оставимо и кажемо да смо најбрижнији. Никада не можете да победите.

-  У питању је одговорност. Та чудна, неко бих рекао, реч, готово безлична, без емоција, је важна реч. Увек сам говорио да су жене те које боље разумеју стварност. Да су жене те које ћете тешко натерати у рат. Јер та жена зна шта тај рат доноси. Ми седнемо у кафану и после три чашице ракије с пола света бисмо заратили. Жена неће. Жена зна кога мора да шаље у војску. Зна какве то економске проблеме доноси. И увек се мудрије и паметније понаша. Жене су те које морају да праве планове. Мушкарци су ти који живе од дана до дана. Жене су те које знају да живот не траје један дан. Траје много дуже, да морају да планирају ствари и да увек морају да раде. Жене су те које морају да трпе нас мушкарце. Када то кажем, то мислим у правом смислу те речи. Не мислим на насилнике о којима је говорила Ана. Желим да верујем да их нема толико много колико се о томе говори у јавности. И против таквих силеџија насилника, против оних који мисле да су много јаки и много паметни зато што су јачи физички од својих супруга, од својих черки, сестара и мајки. Са таквима ћемо наставити да се обрачунавамо још жешће и још снажније у будућности. Али мислим овог тренутка и на све нас, на све мушкарце који мисле "е, много нам је тежак посао да донесем плату у кућу", а од те исте жене ћу увек да тражим да спреми ручак, да чува децу, да брине о њима, да све уради, али ако може да донесе још мало више пара него што и ја доносим у кућу и увек ћу да се жалим и да кукам како ми није довољно добро.

- Ја сам дошао са једном потпуно новом ствари пред вас, али желим да вам укажем на две велике, битне, важне ствари које смо договорили и једну већ усвојили у Народној скупштини. Жена мора да осећа сигурност. И млада девојка, девојка од 19-20 година која је говорила, мора да има будућност не само тако што ће да осваја знање, а не постоји ништа важније од тога. Ништа прече и важније од знања нема. И једино што нико не може да им узме, то је знање. И никада им то нико неће моћи да узме. Али има још једна ствар коју смо ми донели и усвојили. То су ови стамбени кредити за младе. То значи да младе девојке, младе жене могу да се осамостале, да имају пуну економску сигурност, да не зависе ни од кога, а онда саме доносе одлуку како даље у животу. Могу раније да ступе у брак, могу касније. Њихов је избор. Али могу лакше и сигурније да раде. Неће зависити од онога ко ће им бити партнер у будућности, већ са 20, 22, 25 година могу уз мали минимални новац да имају своју некретнину, да живе свој живот слободно, да се посвете својој каријери, да се посвете својим животима. Моја молба је да увек размишљате о деци, зато што без деце не знам за кога градимо путеве, пруге, школе, стадионе, позоришта, али на женама је да бирају своју будућност. И нико од нас нема право да се меша у избор жене, какав живот хоће и какву будућност за себе хоће. И увек ћу се борити за то и такво право сваке жене у нашем друштву. Видите, нисам био најсрећнији када сам потписао закон о високом образовању којим се Ана толико хвалила. Да вам објасним зашто.

- Потписао сам зато што су се Ана и министри договорили то са овима са универзитета. Ја морам да вам кажем, за разлику од већине политичара који у кризним ситуацијама моле онима за које мисле да су много јаки да се додворавају, ја не могу стварно. Ја не могу да се додворавам ни ректору, ни овим деканима, ни овим професорима који штрајкују, а траже паре да им буду исплаћени. И само за то морам да вам кажем шта се данас догодило. Четири месеца или три месеца ништа живо под милим богом не раде. Нема децембарског рока, нема јануарског рока, фебруар прошао цео, март пролази цео, нема предавања, нема ничега. Ништа под милим богом не раде. А плата капље ли капље. И онда ја потпишем да треба да добију још много већу плату од 16-17%, и питате ме јесам ли радостан. Замислите, и то сви они потписују, ти ректори, декани, ти великани, што неће да се састају са мном, онда у седам дана у Брисел само са фичвирићима, неким деск офисерима се срећу. Ал ја нисам ненадлежан, а они тамо у Бриселу су надлежни. Тако вам то изгледа. И тај стручњак, молим вас да чујете ово, тај стручњак напише папир у којем каже позивам вас да се сутра придружимо генералном штрајку. Па кога бре ти завитлаваш, четири месеца ниси ушао у канцеларију, четири месеца ништа не радиш под милим богом, шврљаш по свету, а онда кажеш, е, сутра је генерални штрајк.

- Ти си сваки дан у штрајку, али само паре да добијеш. И онда каже Ана, "Еј, шефе, велика ствар што смо ово завршили." Мајке ти, што је велика ствар. Они ништа не раде, а паре капљу. Али велика ствар је овај закон о стамбеним кредитима за младе. Огромна ствар. И велика ствар је нешто што ћу вам сад рећи шта ћемо да донесемо у наредним данима. Ићи ћемо са предлогом закона о алиментационом фонду. Шта то значи? То значи, кад имате мушкарца који не разуме да мора да буде макар елементарно господин, па кад имаш дете и кад имаш децу, узми па плаћај издржавање за то дете и децу, бар у том обиму у којем си обавезан по закону да учиниш. И они који, да вас обавестим, и до сада су се жене мучиле, па неће да плаћа, па иди по судовима, па то траје годину, две, три, пет, па једна пресуда, па друга, а овај и даље неће да плаћа. Ко да деца нису његова. Јер увек пронађу довољан разлог зашто су они љути и зашто они не би требало да плате нешто. Е, сада вам кажем, држава овим законом преузима на себе обавезу. Када имате проблем, да не би могли да нас преваре, па се сви договоре као не плаћа, па да добије и од државе и од њега. Дакле, оног секунда кад мушкарац неће да плаћа алиментацију, неће да плаћа издржавање самохраној мајци, дакле, нећеш да плаћаш, сад држава улази и истог секунда држава почиње да плаћа алиментацију у пуном износу. Али држава гони тог неодговорног мушкарца, одмах држава гоњење преузима на себе и држава ће све да наплати од њега, а жена ће да добије свој новац одмах и неће да чека и неће да се суди и тужи било где у Србији. Велика револуционарна ствар за нашу земљу.

- Е тако, да ви храбри мушкарци, који не плаћате алиментације својим женама, да знате, неће више супруге да вас туже, већ вас држава тужи, држава вас гони и држава ће од вас да наплаћује паре. А ви добијате паре и пре него што ми наплатимо од таквих мушкараца. Поносан сам на то што такав закон доносимо, поносан сам на то јер знам да тиме чинимо много женама које немају ни времена од бриге за дететом, децом. Не могу да стигну свуда, морају да се тужакају са њим, с његовим адвокатима. Е сад ће да плати ко бела лала, зато што неће да има против себе жену него државу. А жена добија одмах и нема никаквог чекања. 

- Желим да вам се захвалим за нешто друго, нешто много велико. Ви видите да живимо у неко чудно време у које су све вредности окренуте. Данас се поштују они, или покушавају да нас наговоре да поштујемо оне који не раде ништа. Људе који изгубе дане по цео дан. Да опростите ови наши из опозиције, ја се питам, нађу се у десет негде да шетају, па шетају у дванаест, па шетају у три поподне, па шетају у седам увече. Бре људи, радите ли ви некад нешто. Имате ви нека паметнија посла, кад једете људи ако ништа друго не радите. Осим што по цео дан ко глуве кучке, где вамо, где намо. А истина жива. Замислите мене да ме видите, еј види га у осам сати шетка се овамо. У десет шетка се онамо. У дванаест шеткам се онамо. У три поподне исто, а у седам увече дошао посебно да се шетам. Чекај бре људи, на шта то више личи. Али такви су нам политички противници, таква времена. Дошло ко да се за олимпијске игре спремају. Сви пређу по 15 километара дневно. Ја забранио ово трчање за маратон у влади својевремено времена. Па жива истина, сад да вас мало насмејем. То су добри, вредни момци и све то. И сад похвалили се Синиша Мали, Марко Ђурић и онај Зоран Ђорђевић. Сви су наши, сви су добри, вредни. И истрчали маратон у Берлину, шаље ми један слике. Шаље ми други слике. А овај трећи паметан па не шаље слике. Ја их зовем, кажем, а је ли се ти то хвалиш? Или си блесан па ми ово шаљеш? Каже, па што шефе? А види, рекао да ти кажем. Е, размисли мало. А чекај бре, па ти тренираш бре сваки дан тамо, трчиш по 50, 60 километара. Па колико је то времена? Па народ се пита што не радиш за њих. Што не радиш за људе. Зато су те изабрали људи. А не да трчиш да радиш на својим мишићима. Кога брига за твоје мишиће? Ради бре нешто за народ. Нико ништа не ради. Само трчи и шетај по цео боговетни дан. Али и да шалу оставим на страни. Да. Много је важно да имамо посвећеност какве жене, мајке имају, одговорност и озбиљност у временима која су тешка.

- Имамо унутрашње проблеме са насилницима које су споља организовали, дали им огроман новац. И нећете веровати, моје највеће поверење иде управо према вама и највише се уздам у вас, јер ви знате и шта је држава. И знате да је држава неопходна као ступ стабилности, као ослонац за свакога. И такође знам колико добро разумете како нам је важно да покажемо храброст, али да добро знамо колико је потребно да чувамо нашу децу. Да их не шаљемо у бесмислене сукобе, а да увек отаџбину сачувамо. Колико је важно да се боримо и радимо више. И колико је важно да праве вредности победе. Ја док сам жив нећу моћи да прихватим то да не радиш ништа и да ти буде добро. Супер не радимо ништа, али ћемо да се бунимо против свега, јер нама је лепо и баш нас брига за све друго. Хвала вам, драге даме, јер ви знате да ми морамо да радимо. Морамо вредно да радимо и много вредније него што смо до сада радили. Уништили су нам прва два месеца ове године. Разорили су нам економију у прва два месеца ове године, али подићи ћемо Србију као што смо јој подигли и пре 10 и 12 година. 

Студенктиња која жели да учи Анђелија Хајдана Бакаловић говорила је на конференцији у Сава Центру.

- Управо сам стигла из Пионирског парка. Ту се налазимо све док се наши захтеви не испуне, пре свега, док се студенти не врате у редован ток наставе - рекла је она.

Позвала је цела Србију да их подрже.

- Нама подршка у оваквим тренуцима значи много - казала је Анђелија.

Посланица Соња Илић која је нападнута у 8. месецу трудноће у Народној скупштини обраћа се окупљенима.

- За све који ме не познају, ја сам Соња Илић Одаловић из Грачанице, са Косова и Метохије. Верујем да је већина вас чула за мене у протеклим данима, а то се догодило на начин на који нисам могла да бирам и који ни једној од вас не бих пожелела. Супруг и ја смо се дуги низ година борили да затрудним и након много, много мука, успели смо сада путем вантелесне оплодње. Све је било одлично до 4. марта када одлазим на скупштинско заседање са најбољом намером и искреном жељом да пре свега изгласамо измене и допуне закона о високом образовању и тиме вратимо децу на факултете и у школе.

- А онда моје колеге и ја доживљавамо хулигански пир усред нашег највећег дома. Шок, страх, бол, несвестица, сазнање да можда моја беба неће издржати. Ужас. И креће наша борба и борба лекара. Богу хвала, успели смо. Гаврило је успео. Победио је Гаврило. Победиће Србија. Појединци у нашем друштву, а поготово мушкарци који би требало да буду џентлмени, не треба да постављају питања мени шта сам ја радила у осмом месецу трудноће на свом радном месту, већ да поставе питање како је могуће да се у Народној скупштини на трудницу бацају димне бомбе. Можемо и морамо да бирамо да увек и у свакој прилици будемо људи, а посебно према нама женама. Поделићу са вама оно што ми, косовско-метохијски Срби, одлично знамо.

- Тамо где сам ја рођена и где живим, наше мајке рађају хероје и хероине. Можда је до воде, а вас питају нас да нема предаје. Нема предаје, ма колико тешко било. А бомбе и сузавце ми смо већ навикли, али Гаврила и мене су преварили и зненадили. Нисмо се надали томе у сред Београда. Донели смо одлуку да нема предаје. Одустаћемо никада. Овом приликом, мојим драгим колегиницама Обрадовић и Каранац, желим брз опоравак. И њима, као и свим нашим мајкама, сестрама, черкама, женама, желим да честитам 8. март. Уједно се и срца захваљујем мојим колегама посланицима, читавом медицинском тиму са Звездаре, свим искреним људима који су били уз нас и помогли нам. Председнику Александру Вучићу дугујемо посебну захвалност за наступ, искрену и братску помоћ и подршку.

- Председниче, и сви ви које смо ја и Гаврило набројали, и сви ви које смо можда и заборавили, једно велико, велико хвала. Живеће Гаврило, живеће храбре жене, живеће Србија!

Окупљенима на конференцији "Жене снага Србије" прво се обратила председница Народне скупштине Ана Брнабић.

- Хвала вам што имам могућност да вам у име свих нас, наших посланица, да се захвалим на подршци коју смо осећали у сваком тренутку тог уторка, порукама подршке и охрабрења.

- У Народној скупштини Републике Србије нападнуте су пре свега жене. Јасмина Обрадовић, Јасмина Каранац, Соња Илић и многе друге наше народне посланице. И нападнуте су од стране најгорих кукавица, да вам искрено и потпуно отворено кажем. Оних кукавица који и код своје сопствене куће малтретирају, туку жене само зато што, на пример, касне у кафану па су нервозни. Кукавица сињих као што је Милош Јовановић који је узео у руку бибер спреј и попрскао једну народну посланицу тако што је прво сопствене очи заштитио па је њу попрскао. Кукавица какав је Борко Стефановић који је само јуче напао једну жену, храбру новинарку Бранку Лазић. Кукавица какав је Драган Ђилас који туче своју жену па онда туче њеног оца. Кукавица какав је Горан Јешић који туче своју жену зато што касни у кафану па је нервозан. Такве кукавице су напале наше институције. Такве кукавице су напале нашу Србију. Такве кукавице желе насиљем да заузму власт.

- Од сада па заувек, ми жене, ми бранимо Србију, ми стојимо на бранику отаџбине коју имамо. Тамо где смо ми, тамо они никада неће проћи и победити. Живела наша најлепша Србија!