ЖЕНЕ МОГУ СВЕ ШТО И МУШКАРЦИ: Због њих, посао се обавља брзо и ефикасно - припаднице нежнијег пола у полицији
На неким од најзахтевнијих позиција у МУП-у налазе се веома успешне припаднице нежнијег пола
Жене могу све исто као и мушкарци, реченица је коју углавном даме изговарају, а ми смо се у то и уверили.
ПРЕВАЗИШАО ПРАВИЛА СПЦ Владика Григорије за Божић најавио долазак на ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ - откривен његов суманути ПЛАН
НАЈПЛАЋЕНИЈИ ФУНКЦИОНЕР У ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ: Бајатовићев месечни приход износи 66 просечних радничких плата!
НЕВИЂЕНИ ПРИЗОРИ СА СВЕТЕ ГОРЕ: Председника оставили самог да се моли, а ево испред које иконе се најдуже задржао (ФОТО)
На неким од најзахтевнијих позиција у МУП-у налазе се веома успешне припаднице нежнијег пола, и то на челу саобраћајне полиције, у Жандармерији, Полицијској бригади, заштити деце, као и у ватрогасној служби.
Љубица Бабић је помоћник начелника у Управи саобраћајне полиције, а као саобраћајац почела је да ради давне 1989. године. Кроз те завидне три деценије бавила се скоро свим пословима у саобраћајној полицији и, када је 2002. постала помоћник командира, била је страх и трепет за све саобраћајне полицајце. Тада су и новинари могли да је слушају преко мотороле и стекну представу колико се посао обављао брзо и ефикасно захваљући њеној чврстој руци.
- Почетком деведесетих била сам једина жена у саобраћајној патроли. Јесте то било лепо, али морала сам да радим три пута више од сваког мушкарца да би ме прихватили и да никада не би рекли: "Женско то не може." Дешавало се и да се понекада осећам и као маскота међу њима, али нисам ниједног тренутка тражила да будем повлашћена нити сам се жалила да ми је нешто тешко - прича Бабићева.
Анђела Спасић је официр у Посебној јединици полиције Полицијске бригаде, а у МУП ради чак 21 годину.
- У полицију сам дошла са 20 година. У то време је за жене било јако тешко. Када смо се појавиле, биле смо прве жене у униформи. Само ја и још једна колегиница, која је остала у ПС Савски венац. Гледали су нас у чуду. С временом, упорношћу и радом су нас прихватили. За неке ствари жене можда нису предодређене због физичке конституције, али и оне могу бити и те како добре у борилачким вештинама. Истичу се стрпљењем и снагом вербалне комуникације - истиче Спасићева.
Она наглашава да је касније преласком у оперативу имала мало олакшање у обављању задатака.
- Ту се ради у цивилу и било је доста занимљивих дешавања. Тада није било много жена, што нам је мало олакшавало посао, јер ниси у униформи. Такође сам тад била једина жена у тој екипи. Овде у бригади је другачије јер не излазиш сам на терен. У станици више радиш превентивно, али и ту има доста посла, а бригада, као посебна јединица полиције, ангажује се за обезбеђење јавног реда и мира и спречавање насиља. Ту спадају спортске манифестације, приредбе, јавни скупови, доласци страних делегација... Такође се ангажује и у елементарним непогодама. Колегинице раде све исте послове као и колеге. Чета коњаника и чета водича службених паса такође излазе на високоризична дешавања, а за све то је потребна свакодневна обука и едукација припадника, као и тренинг са животињама - закључује ова припадница бригаде.
Она се присетила и анегдоте када грађани почетком деведесетих нису могли да поверују да их чува и женски саобраћајац.
- Била сам прва жена саобраћајац на мотору. Једном приликом, када сам носила кацигу, чула сам како једна пролазница коментарише: "Гледај како је овај неошишан, вероватно је геј." Тада је било незамисливо да жена обавља тај посао - каже Спасићева.
Сања Милић ради у Жандармерији две године, у одсеку Опште намене, а претходних осам провела је у ПС Палилула. Она је једна од ретких припадница женског пола у овој специјалној јединици којих има веома мало.
- Током рада у станици решила сам да окушам срећу на селекционој обуци за Жандармерију, која је физички веома захтевна. Од трбушњака, склекова с опремом, чучњева, трчања од 20 километара, па све до справа у теретани и међусобног подизања, а све то с минимално сна. Ту нема разлике између мушкараца и жена. Сви смо морали исто да урадимо. Пре сваког оброка имали смо "казнену" вежбу снаге и све је протицало у војничком режиму. Од тог терета сам мало и повредила нерв на кичми. Завршни део је марш од 34 километара с опремом и то је био највећи изазов. Тада се пријавило нас 10 жена, а остале смо нас две - прича Милићева.
Млада припадница Жандармерије каже да још увек није била у већој опасности, али да је зато на претходном послу преживела разне инциденте.
- До сада нисам била у тешким ситуацијама на терену. Увек нас иде четворо у возилу или у кордону још и више. Раније сам у ПС Палилула имала неколико тешких ситуација на терену. У почетку је било веома напорно бити жена у чети, али је сада много лакше. Радни дан протиче у учењу актуелне обуке и траје као шест наставних часова. Четири буду у вежбању неке тактике, а два часа су за физички део. Један део је специјално физичко, где радимо употребу средстава за везивање и палица, базирано на борилачким спортовима, а други део је за физичку снагу. Никада се нисам покајала што сам одабрала овај позив - истиче Сања.
Ана Илић је једина жена ватрогасац у Нишу, а у ватрогасној станици запослена је од маја 2019. године, док је претходних седам радила као члан Добровољног ватрогасног друштва.
- Дуго се причало да ће примати жене, па сам ја чекала свој моменат и конкурисала. Баш сам имала среће и подршку. Постала сам прва жена ватрогасац у Нишу, а у Београду их има више дуги низ година. У почетку сам имала мали страх, али сам веровала људима око себе да ме неће послати на нешто што не могу да урадим и што је опасно за мене. Када су захтевније интервенције, не размишљаш да ли је нешто тешко или није, једноставно мора да се одради посао и спасу сви угрожени и спречи велика штета - описује Илићева.
Да полиција није ту само када треба нешто да се лечи, доказ је и поткординатор Биљана Малишић из ПС Палилула, која је ту да спречи насиље над децом.
- Наш сектор постоји већ четири године и зове се Основа безбедности деце. Ми обилазимо све школе у општини Палилула и кроз занимљива предавања учимо децу како да у сваком моменту буду безбедна. Они посебно воле да слушају полицајце јер их њима многи родитељи плаше, а ја сам моју Бабарогом. Најдраже нам је када изађемо из учионице, а деца крену да нас грле. И касније, када нас сретну на улици, причају нам да сада више чувају своје ствари, не разговарају с непознатима, не користе шпорет сами... Истичу да се уз нашу помоћ, која им је увек на располагању, осећају доста сигурније - казује Малишићева, која је у МУП већ 13 година, и додаје да је ученицима доступна и апликација о свим њиховим предавањима под именом Основа безбедности деце.
Ова Нишлијка истиче да није имала никаквих потешкоћа у мушком колективу и да је врло лепо прихваћена.
- Било је скептично у почетку и били су стегнути јер нису више могли да воде њихове мушке приче, а сада су опуштенији и зову ме Буразер, као у серији "Војна академија". Некада ме и штеде када треба да се носи тешка опрема, али ја то не желим јер се приватно бавим дизањем тегова и била сам вишегодишњи првак Србије у томе - закључује ова јединствена припадница МУП.