ЈУБИЛАРНА ГОДИШЊИЦА БРУКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: Деценија дијалога у Бриселу, од решења ни трага ни гласа
ЕУ пристрасно, неубедљиво и без икакве жеље за компромисом води читав процес већ 10 година
Делегације Беогрда и Приштине састале су се у Бриселу први пут 8. марта 2011. године у оквиру техничког дијалога коме посредује Европска унија, а у наредних десет година дијалог је прошао је кроз више фаза, али и блокада, мењани су преговарачи и формати, а међу постигнутим договорима и даље постоје они, на првом месту Заједница српских општина, који још чекају своју имплементацију.
Наравно, међу њима су они које треба да испуни албанска страна, јер је српска своје обавезе испунила, а за то што терористичке власти у Приштини могу да се понашају ноншалантно према целој ситуацији "заслужна" је управо ЕУ, која пристрасно, неубедљиво и без икакве жеље за компромисом води читав процес.
Када узимате АНТИБИОТИК обавезан је и неки пробиотски производ: Проф. Ђорђевић саветује како да изаберете НАЈЕФИКАСНИЈИ И НАЈБЕЗБЕДНИЈИ!
"Полако комшије! Не може само да се уђе, да се руши туђе": Албанцима две и по државе, а Срби да се одрекну једне
ТЕШКЕ РЕЧИ ДАНИЈЕЛА СЕРВЕРА: "Гренел је будала, а амбасада Космета не би требало да се налази у Јерусалиму"
Након што је 2010. године ЕУ добила мандат од Уједињених нација да посредује у дијалогу Беогрда и Приштине, први технички дијалог започет је у марту 2011. године.
На челу делегације Беогрда налазаио се Борислав Стефановић, приштинску делегацију предводила је Едита Тахири, а и уме ЕУ преговорима је посредовао саветник у Европској служби за спољне послове, Роберт Купер.
Током годину дана, колико је трајао почетни технички дијалог Беогрда и Приштине, дошло је до договора о слободи кретања, о матичним и катастарским књигама, царниским печатима, признају диплома и заједничком управљњу административним прелазима.
Након избора и промене власти у Србији, 2012. године, дијалог Београда и Приштине ушао је у нову фазу када је са техничког подигнут на високи политички ниво.
Делегације Београда и Приштине предводили су премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи, а преговорима је посредовала прва шефица ЕУ дипломатије, Кетрин Ештон.
Током ове фазе дијалога, 19. априла 2013. године потписан је Бриселски споразум којим су се две старне договориле интеграцију правосуђа као и полицијских и безбедносних структура на Косову, договорено је форимирање Заједнице српских општина, као и одржавање локланих избора на Косову и међусобно неометање на путу евроинтеграција.
Приштинска страна до данашњег дана није испунила своју обавезу из овог споразума и формирала ЗСО.
Током ове фазе дијалога постигнути су и начелни договори о телекомуникацијма, енергетици као и договор о принципима посете српских званичника територији Косова.
Тадашња шефица ЕУ дипломатије, Кетрин Ештон, већ је крајем 2013. године највиљвала потписивање ”новог споразума” о нормализацији односа Београда и Приштине, а Бриселски споразум је називан и као ”први споразум” о принципима нормалзације односа две стране.
Почетком 2015. године долази до нове фазе у дијалогу Београда и Приштине и до промене сва три главна актера.
Федерика Могерини мења Кетрин Ештион на месту шефице ЕУ дипломатије, а самим тим и главног посредника у дијалогу Беогрда и Приштине.
Делегацију Београда овога пута предводи нови премијер, Александар Вучић, а Прштину премијер, Иса Мустафа. Као најзначајнији успех ове фазе дијалога види се договор из августа 2015. године који је требало да се премости блокаде у примени посразума о ЗСО, енергетици и комуникацијама, као и споразум о отварању моста у Косовској Митровици.
Иако је Федерика Могерини почетком 2018. године најваљивала да ће до краја њеног мадата бити могуће постићи правнообавезујући споразум о свим отвореним питањима између Беогрда и Приштине, до тога није дошло.
Уместо споразума, Приштина је у новембру 2018. године увела таксе на робу из Централне Србије што је добвело до, за сада, најдуже болокаде у дијалогу Беогрда и Приштине.
Београд је одбијао да учетвује у наставку дијалога све до укидања такси до чега је дошло након америчког притиска на Приштину почетком 2020 године.
У међувремену, Федерику Могерини је на месту шефа дипломатије ЕУ заменио Жосеп Борељ, а Савет ЕУ је почетком априла 2020. године именово специјалног представника ЕУ за дијалога Беогрда и Приштине, Мирослава Лајчка.
Дијалог Београда и Приштине, под покровитељством ЕУ, обновљен је у јулу 2020. године када су се у Бриселу састали председник Србије Александар Вучић и премјер привремених косовских институција Авдулах Хоти, који је у преговорима заменио дотадашњег кососвког председника Хашима Тачија након што је Таћи оптужен за ратне злочине пред Специјалним судом у Хагу.
Нова фаза дијалога започета је разговорима о несталим и расељеним лицима и економији, а затими и о међусобним финасијиским потраживањима, имовини и мањинским заједницама што је подразумевало поновно инстсирање на одговорности Приштине да формира договорену Заједницу српских општина.
ЗСО је и овога пута била ”камен спотицања” за дијалог због неогућности приштинских политичких актера да се договоре око испуњавања обавезе преузете још 2013. године.
Убрзо долази и до пада владе Авдулаха Хотија и нових избора на Косову, због чега се наставак дијаоога Беогрда и Приштине у Бриселу очекује у мају 2021. године.
Иако је специјални представник ЕУ, Мирослав Лајчак, на почетку свог једногодишнег мандата, у априлиу 2020. године, најавио могућност постизања свеобухватног договора у ”наредним месцима”, ЕУ тренутно ради на продужетку његовог мандата како би и у наредној години могао да настави да посредује у дијалогу Беогрда и Приштине.
