Албанци су кренули у КРВАВИ ЈУРИШ са првим зрацима Сунца: Овако је пре 20 година почела битка на Кошарама!
На данашњи дан пре двадесет година, започела је битка на Кошарама. Битка на југословенско-албанској граници која је трајала 67 дана, битка која је однела 108 живота. Једна од најтежих борби у новијој историји српске војске која је постала симбол одбране отаџбине.
Борба на Кошарама започела је 9. априла у раним јутарњим сатима, када су снаге УЧК напале државну границу Савезне Републике Југославије из правца Албаније. Циљ им је био да се раздвајањем и разбијањем јединица Војске Југославије између Ђаковице и Призрена споје са снагама УЧК у Метохији.
Нови хит видео на Интернету: Лидери Савеза за Србију постали предмет општег исмевања (ВИДЕО)
Лазаревић чуо СТРАВИЧНУ КЛИНТОНОВУ РЕЧЕНИЦУ за време НАТО агресије и у тренутку ОСЕДЕО!
ТЕПИЋКА НАЗИВАЛА РОМЕ ПОГРДНИМ ИМЕНИМА: Нова Ђиласова сарадница претила и вређала на националној основи
Да је непријатељ успео да продре на Кошарама, судбина нашег народа и војске 1999. године била би сасвим другачија.
Део државне границе око карауле Кошаре чине планински врхови од преко 2.000 метара висине, у то доба и даље прекривени снегом. Тај део штитило је нешто више од сто припадника 53. граничног батаљона, који су се током два дана борби супротставили десетоструко јачем непријатељу.
- Ја мислим да је сваки дан био као година, не знате одакле вас више гађају, да ли минобацачким минама, да ли падају гранате од бестрзајних топова, да ли пушчаном муницијом - сведочи Саша Радојевић, заменик командира карауле Кошаре.
У помоћ граничарима тада је стигао вод Војне полиције. Међутим, напад је силовит и снаге УЧК успеле су да заузму положаје Раса Кошарес и Маја Глава, доминантне тачке са којих контролишу свако кретање ка граничној линији. Заузели су и саму зграду карауле која се због неповољног положаја није ни могла бранити. Страни медији тада преносе снимке уласка војника УЧК, који то прослављају као свој успех.
Освајањем врха Маја Главе, снаге УЧК су ушле 100 до 200 метара у дубину Југославије, а освајањем Раса Кошарес заузели су километар и по наше територије.
Доласком припадника 125. моторизоване бригаде, која је до тада пружала дубинску подршку, формирана је линија одбране која је спречила даљи продор непријатеља. Наша војска наредних дана покушавала је да поврати Раса Кошарес и Маја Главу. Ускоро им се придружују и припадници елитних јединица: 72. специјалне и 63. падобранске бригаде.
Линија фронта је стабилизована, а борбе са непријатељем нису јењавале.
- Киша метака је пролетала. Имали смо среће да нас ниједан метак није закачио, да нас није ранио. Пришли смо му са леђа, човек је био шокиран - сведочи о нападу на једно митраљеско гнездо УЧК Милутин Радић, тада војник на одслужењу војног рока у 125. моторизованој бригади. На свој положај заједно са војником Дарком Анђелковићем вратио се са освојеним митраљезом.
Непријатељ је био изненађен и када су 11. маја по крајње неприступачном терену на надморску висину од 1.800 метара на линију фронта пристигла два тенка.
Како описује Владимир Кнежевић из 63. падобранске бригаде: "Кад су загрмела два тенка, кад је земља почела да се тресе, то је, не могу да објасним, олакшање. Човек због људи који су то урадили осећа такав понос. Осећам да нисмо сами. Добро је, дошли су мајстори."
Била је то подршка борцима који су свакодневно гледали смрти у очи. Гинуло се од минобацача, снајпера, од забрањених касетних бомби.
Погинуло је 108 војника, подофицира, официра, резервиста и добровољаца.
Закључак прве трибине организације "СТУБ": Једини циљ протеста јесте да се ДРАГАН ЂИЛАС ВРАТИ НА ВЛАСТ!
ШОК ИНТЕРВЈУ МИЛОША БИКОВИЋА: Да ли ће Жељко Митровић након овога прихватити ЊЕГОВ ПОЗИВ?
Професор Мајкл Чосудовски: "О Хашком трибуналу мислим све најгоре"
Просечна старост погинулих била је 25 година.
У бици на Кошарама учествовало је око 1.500 припадника Војске Југославије. Борбе су трајале све до 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије после Кумановског споразума повукла са Косова и Метохије.
Када је постало очигледно да трупе на Кошарама не могу да се пробију и да је копнена офанзива на овом правцу немогућа, крајем маја 1999. године снаге УЧК су у садејству са НАТО снагама покушале да у дубину територије Косова и Метохије крену другим правцем, преко планине Паштрик ка Призрену.