"КЉУЧНЕ ЗАПАДНЕ ЗЕМЉЕ ВОДЕ ОВУ ИГРУ" Председник Вучић о скандалозној одлуци лажне државе: Нема повлачења, нема предаје

Какве последице по дијалог Београда и Приштине, али и стабилност Западног Балкана може изазвати кандидатура Косова за улазак у Савет Европе - главна је тема након што је Приштина и званично затражила чланство у тој европској институцији. Аналитичари нису јединствени у ставу да ће се Косово наћи у Савету Европе, али су сагласни да потез Приштине може додатно укочити дијалог са Београдом и угрозити стабилност у региону.

Дијалог Београда и Приштине већ годинама "стоји у месту", а требало би у петак да се настави на техничком нивоу у Бриселу. Међутим, велико је питање да ли у наредном периоду треба очекивати напредак у разговорима две стране сада када је и званично у пуном јеку борба за признавање односно повлачење признања независности Косова.

Окидач за поновни улазак у клинч Београда и Приштине је захтев Косова за улазак у чланство Савета Европе и на тај начин је и званично завршен мораторијум на лобирање две стране који је закључен Вашингтонским споразумом 2020. године.

Приштина жели да искористи чињеницу да у Савету Европе није више Русија чије је чланство у овој институцији суспендовано 25. фебруара, дан након почетка рата у Украјини. Да би потом и Кремљ самовољно прогласио излазак Русије из Савета Европе. Од свих великих сила Русија је и у Савету Европе и у Уједињеним нацијама била највећи противник признавања Косова као независне државе.

Председник Александар Вучић нагласио је да је Приштина кандидауром за чланство Косова у Савет Европе прекршила Вашингтонски споразум.

- Министарска спољних послова Косова Доника Гервала предала је захтев за улазак Косова у Савет Европе и тиме је показала да су прегазили Вашингтонски споразум и после десетогодишњег гажења Бриселског споразума. Прегазили су и Резолуцијиу 1244, коју ни они ни њихови ментори никада нису поштовали - истакао је Вучић.

"Да не уђемо у психозу и мржњу"

Како је рекао, "на нама је да не уђемо у мржњу и психозу и пружимо одговор".

- Зато сам за сутра заказао савет за Националну безбедност. У наредним недељама даћемо све од себе, да се боримо и чувамо нашу земљу - казао је Вучић.

Председник је подвукао како је "јасно да кључне западне земље воде ову игру".

- Ми смо мала земља, покушаћемо да им се на миран начин супроставимо. Живот је борба и борићемо се, нема повлачења, нема предаје и нема склањања пред уценама и ултиматумима - казао је Вучић.

Говорећи о чланству Косова у Савету Европе, Вучић каже да не зна да ли Приштина има већину или не.

- Ако рачунам све земље, то је на 67, 68 до 70 одсто уколико би сви они који су признавачи такозване независности гласали за чланство - рекао је Вучић.

"Додатни ефекат на односе у региону"

Указао је да то има додатни ефекат на односе у региону.

- Коме је то потребно и ко је Приштину наговорио да поднесе ову иницијативу, наш одговор мора да буде паметан и миран, да сачувамо стабилност - нагласио је Вучић и додао да је Приштина добила и подршку САД за Партнерство за мир.

Председник је оценио да је ова кандидатура један од начина притиска на пет земаља ЕУ које нису признале Косово.

Иначе, Косово је прошле недеље добило јавну подршку и Немачке за чланство у Савет Европе након састанка немачког канцелара Олафа Шолца и премијера Косова Аљбина Куртија.

Признање Косова повлачи још 14 држава?

Као одговор на то у јавности се спомиње да Србија већ има чврста обећања 14 држава да ће повући призање независности Косова.

И министар спољних послова Никола Селаковић нагласио је да Србија неће седети скрштених руку док се, како како каже, брутално крше Бриселски и Вашингтонски споразум.

- Борићемо се на сваки могућу начин. Да, постоји заинзтересованост Приштине да уђу у Савет Европе, што им је супер за бирачко тело. Руска федерација није више у Савету Европе, али ту се одлучује простом већином и није тајна да Приштина има већину чланица Савета Европе на својој страни, али на својој страни нема принципе СЕ који се односе на то шта неко мора да има да би ушао у ту организацију - рекао је Селаковић.

Савет Европе: Примили смо захтев

У Савету Европе потврдили су да су примили захтев приштинских институција за пријем у чланство, али наводе да у овом тренутку не могу да предвиде даљу процедуру у конкретном случају.

- Можемо да потврдимо да је захтев за чланство примљен и да је прослеђен Комитету министара у складу са статутом Савета Европе - пише у саопштењу Савета Европе.

Иначе, Статут Савета Европе предвиђа да Комитет министра може у чланство позвати сваку европску државу за коју саматра да је ”вољна и способна” да прихвати принципе ”владавине права, људских права и основних слобода свих лица у њеној надлежности”, и да ”искрено и ефикасно сарадњу у остваривању циљева Савета Европе на промоцији људских права, владавине права и демократије.

Према Статуту Савета Европе, одлука о чланству доноси се двотрећинском већином у Комитету министара. Ако се има у виду да након изласка Русије, Савет Европе броји 46 земаља чланица то значи да је за улазак Косова у ову институцији потребан 31 глас у Комитету министара.

Истовремено, Статут Савета Европе предвиђа ”у посебним случајевима” и могућност такозваног ”придруженог чланства”, где је придружена чланица заступљена само на нивоу Консултативне скупштине.

И министарка спољних послова Косова Доника Гервала нагласила је да кандидатура Косова мора да прође кроз разне институције Савета Европе, парламентарне скупштине и Савета министра. Такође, изразила је уверење да ће се процедура завршити пуноправним чланством.

Угрожени дијалог и стабилност Балкана

По реакцијама две стране да се закључити да Београд и Приштина отварају нову страницу својих турбулентних односа, а које ће нам то последице донети?

Председник Форума за стратешке студије (ФОРСТ) Невен Цветићанин наглашава да кандидатура Косова за улазак у Савет Европе није добра по два основа.

-Та апликација дестимулише наставак преговора Београда и Приштине, а исто тако не доприноси стабилности региона. Бриселски и Вашингтонски споразум су држали оквире стабилности на Западном Балкану, али су сада оба погажена. Србији не преостаје ништа друго него да употреби сва своја дипломатска средства за лобирање за своје интересе - подвлачи Цветићанин.

Наш саговорник сматра да Запад прилично ризикује уколико би у овом тренутку подржао чланство Косова у Савет Европе.

- Овим једностраним актом дестимулише се потпуно даљи дијалог Београда и Приштине и угрожава стабилност региона па зато мислим да би чланство Косова у Савет Европе било, народски речено, клање вола за кило меса. Мислим да је сада време за уздржаност, а не једностране потезе - закључује Цветићанин.

"Савет Европе није толико битан"

Иако се очекује да Приштина има двотрећинску већину у Комитету министара, бивши амбасадор Србије у УН Павле Јевремовић није уверен да ће Косово ући у Савет Европе.

- Видећемо како ће се одвијати ситуација, ко ће бити за ко против. Можда због рата у Украјини и ината према Русији многе државе буду гласале за пријем Косова у Савет Европе. Мада не знам како мисле да тиме науде Русији. Мислим да ће у сваком случају исход гласања бити неизвестан - подвлачи Јевремовић.

Како каже, Савет Европе није толико битна институција.

- Реч је о институцији која има више манифестациони значај. То је прилично архаична установа. Кључни циљ Косова је улазак у Уједињене нације и столица у Генералној скупштини. Проблем Србије је што Кина сигурно неће уложити вето на улазак Косова у Уједињене нације. Пекинг увек каже "нађите још неког ко је против Косова и ми ћемо вас подржати". Зато је улога Русије значајна за нас - наглашава Јевремовић.

"Косово неће бити одмах примљено"

Председница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић тврди да Косово свакако неће бити одмах примљено у Савет Европе без обзира на тврдње да су обезбедили двотрећинску већину, пошто "дипломатска процедура може да траје до годину дана".

Грубјешић истиче да ће доћи до једне врсте преседана ако Косово буде примљено у Савет Европе јер су, како каже, у Савету Европе међународно признате државе, чланице Уједињених нација.

- Косовски преседан би много више говорио о политичкој одлуци, него о процедуралној и правно-техничкој - указала је Грубјешићева.

"Неко им је дао миг из геостратешких разлога"

И Слободан Зечевић, научни саветник у Институту за европске студије, види два проблема кандидатуре Косова за чланство у Савет Европе. Како је рекао, проблем са Косовом је што није призната од Уједињених нација и Савета безбедности.

- Други проблем који Приштина има је што се Савет Европе залаже за поштовање људских и мањинских права, а српски наород на КиМ је у тешком положају и трпи сталне провокације. Ако говоримо да се Савет Европе бави културном сарадњом, Приштина је рушила културно-историјске споменике српског народа. Много је аргумената да не може да буде кандидат у Савету Европе - напоменуо је Зечевић.

Зечевић је уверен да иза кандидатуре Приштине стоје велике силе.

- Из геостратешких разлога неко им је дао миг. САД и ЕУ да могу да се кандидују уз чињеницу да Русија није више део те организације, а она је често у тим међународном организацијама штитила српске националне интересе - нагласио је Зечевић.

Шта је Савет Европе?

Савет Европе нема никакве везе са Европском унијом. Када је основан 1949. године, његов циљ је био "очување заједничког европског наслеђа" и обнављање мира, демократије и стабилности у Европи након Другог светског рата.

Најважнији циљ данас је надгледање поштовања људских права. У том циљу, државе чланице су 1959. основале Европски суд за људска права, који испитује кршења Европске конвенције о људским правима и по потреби их кажњава.

Пре иступања Русије, Савет, са седиштем у Стразбуру, имао је 47 чланова. Само три државе у географској Европи нису пуноправне чланице: Ватикан има статус посматрача, Белорусија је земља кандидат од 1993. али јој је статус суспендован 1997. због кршења људских права а статус Косова по међународном праву још није разјашњен. Сада је ту још Русија као аутсајдер.

Од уласка 1996. Русија је више пута изазивала велике немире. Тако је 2014. након анексије украјинског полуострва Крим, Савет Москви одузео право гласа. Заузврат, Русија је 2017. престала да плаћа чланарину од добрих 30 милиона евра годишње. То је изазвало финансијске проблеме. Међутим, 2019. након гласања на пленарној седници, враћено јој је право гласа. Критичари кажу да се ту попустило пред покушајем руске уцене и тиме се Савет компромитовао.

Како се постаје члан Савета Европе?

У Поглављу 2 Статута Савета Европе наведени су услови за чланство у овом телу.

У Члану 3 стоји да "свака земља чланица мора прихватити принципе владавине права и тога да све особе под њеном јурисдикцијом уживају људска права у основне слободе, као и да искрено и ефикасно сарађује у остварењу циљева Савета".

- Сваку европску земљу која сматра да може испунити услове наведене у Члану 3 Комитет министара може позвати да буде члан СЕ, и све државе позване на овај начин могу постати члан онда када код Генералног секретара предају у своје име инструмент о приступању - наводи се у Члану 4.

За усвајање резолуција које се тичу чланства нових држава неопходно је две трећине укупних гласова у Комитету министара, главном телу Савета Европе.