"KLJUČNE ZAPADNE ZEMLJE VODE OVU IGRU" Predsednik Vučić o skandaloznoj odluci lažne države: Nema povlačenja, nema predaje
Kakve posledice po dijalog Beograda i Prištine, ali i stabilnost Zapadnog Balkana može izazvati kandidatura Kosova za ulazak u Savet Evrope - glavna je tema nakon što je Priština i zvanično zatražila članstvo u toj evropskoj instituciji. Analitičari nisu jedinstveni u stavu da će se Kosovo naći u Savetu Evrope, ali su saglasni da potez Prištine može dodatno ukočiti dijalog sa Beogradom i ugroziti stabilnost u regionu.
PETKOVIĆ POSTAVIO NA MESTO VJOSU OSMANI: "Lažna država Kosovo je oličenje kriminala i korupcije"
"Priština krši sopstvene postulate" Selaković o članstvu Kosova u Savet Evrope: "Nameju iskrenu nameru"
RUSIJA NEĆE PRIZNATI TZV. KOSOVO! Harčenko poslao jasnu poruku: "Moskva će ostati dosledna svojoj politici"
Dijalog Beograda i Prištine već godinama "stoji u mestu", a trebalo bi u petak da se nastavi na tehničkom nivou u Briselu. Međutim, veliko je pitanje da li u narednom periodu treba očekivati napredak u razgovorima dve strane sada kada je i zvanično u punom jeku borba za priznavanje odnosno povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
Okidač za ponovni ulazak u klinč Beograda i Prištine je zahtev Kosova za ulazak u članstvo Saveta Evrope i na taj način je i zvanično završen moratorijum na lobiranje dve strane koji je zaključen Vašingtonskim sporazumom 2020. godine.
Priština želi da iskoristi činjenicu da u Savetu Evrope nije više Rusija čije je članstvo u ovoj instituciji suspendovano 25. februara, dan nakon početka rata u Ukrajini. Da bi potom i Kremlj samovoljno proglasio izlazak Rusije iz Saveta Evrope. Od svih velikih sila Rusija je i u Savetu Evrope i u Ujedinjenim nacijama bila najveći protivnik priznavanja Kosova kao nezavisne države.
Predsednik Aleksandar Vučić naglasio je da je Priština kandidaurom za članstvo Kosova u Savet Evrope prekršila Vašingtonski sporazum.
- Ministarska spoljnih poslova Kosova Donika Gervala predala je zahtev za ulazak Kosova u Savet Evrope i time je pokazala da su pregazili Vašingtonski sporazum i posle desetogodišnjeg gaženja Briselskog sporazuma. Pregazili su i Rezolucijiu 1244, koju ni oni ni njihovi mentori nikada nisu poštovali - istakao je Vučić.
"Da ne uđemo u psihozu i mržnju"
Kako je rekao, "na nama je da ne uđemo u mržnju i psihozu i pružimo odgovor".
- Zato sam za sutra zakazao savet za Nacionalnu bezbednost. U narednim nedeljama daćemo sve od sebe, da se borimo i čuvamo našu zemlju - kazao je Vučić.
Predsednik je podvukao kako je "jasno da ključne zapadne zemlje vode ovu igru".
- Mi smo mala zemlja, pokušaćemo da im se na miran način suprostavimo. Život je borba i borićemo se, nema povlačenja, nema predaje i nema sklanjanja pred ucenama i ultimatumima - kazao je Vučić.
Govoreći o članstvu Kosova u Savetu Evrope, Vučić kaže da ne zna da li Priština ima većinu ili ne.
- Ako računam sve zemlje, to je na 67, 68 do 70 odsto ukoliko bi svi oni koji su priznavači takozvane nezavisnosti glasali za članstvo - rekao je Vučić.
"Dodatni efekat na odnose u regionu"
Ukazao je da to ima dodatni efekat na odnose u regionu.
- Kome je to potrebno i ko je Prištinu nagovorio da podnese ovu inicijativu, naš odgovor mora da bude pametan i miran, da sačuvamo stabilnost - naglasio je Vučić i dodao da je Priština dobila i podršku SAD za Partnerstvo za mir.
Predsednik je ocenio da je ova kandidatura jedan od načina pritiska na pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo.
Inače, Kosovo je prošle nedelje dobilo javnu podršku i Nemačke za članstvo u Savet Evrope nakon sastanka nemačkog kancelara Olafa Šolca i premijera Kosova Aljbina Kurtija.
Priznanje Kosova povlači još 14 država?
Kao odgovor na to u javnosti se spominje da Srbija već ima čvrsta obećanja 14 država da će povući prizanje nezavisnosti Kosova.
I ministar spoljnih poslova Nikola Selaković naglasio je da Srbija neće sedeti skrštenih ruku dok se, kako kako kaže, brutalno krše Briselski i Vašingtonski sporazum.
- Borićemo se na svaki moguću način. Da, postoji zainzteresovanost Prištine da uđu u Savet Evrope, što im je super za biračko telo. Ruska federacija nije više u Savetu Evrope, ali tu se odlučuje prostom većinom i nije tajna da Priština ima većinu članica Saveta Evrope na svojoj strani, ali na svojoj strani nema principe SE koji se odnose na to šta neko mora da ima da bi ušao u tu organizaciju - rekao je Selaković.
Savet Evrope: Primili smo zahtev
U Savetu Evrope potvrdili su da su primili zahtev prištinskih institucija za prijem u članstvo, ali navode da u ovom trenutku ne mogu da predvide dalju proceduru u konkretnom slučaju.
- Možemo da potvrdimo da je zahtev za članstvo primljen i da je prosleđen Komitetu ministara u skladu sa statutom Saveta Evrope - piše u saopštenju Saveta Evrope.
Inače, Statut Saveta Evrope predviđa da Komitet ministra može u članstvo pozvati svaku evropsku državu za koju samatra da je ”voljna i sposobna” da prihvati principe ”vladavine prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda svih lica u njenoj nadležnosti”, i da ”iskreno i efikasno saradnju u ostvarivanju ciljeva Saveta Evrope na promociji ljudskih prava, vladavine prava i demokratije.
Prema Statutu Saveta Evrope, odluka o članstvu donosi se dvotrećinskom većinom u Komitetu ministara. Ako se ima u vidu da nakon izlaska Rusije, Savet Evrope broji 46 zemalja članica to znači da je za ulazak Kosova u ovu instituciji potreban 31 glas u Komitetu ministara.
Istovremeno, Statut Saveta Evrope predviđa ”u posebnim slučajevima” i mogućnost takozvanog ”pridruženog članstva”, gde je pridružena članica zastupljena samo na nivou Konsultativne skupštine.
I ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala naglasila je da kandidatura Kosova mora da prođe kroz razne institucije Saveta Evrope, parlamentarne skupštine i Saveta ministra. Takođe, izrazila je uverenje da će se procedura završiti punopravnim članstvom.
Ugroženi dijalog i stabilnost Balkana
Po reakcijama dve strane da se zaključiti da Beograd i Priština otvaraju novu stranicu svojih turbulentnih odnosa, a koje će nam to posledice doneti?
Predsednik Foruma za strateške studije (FORST) Neven Cvetićanin naglašava da kandidatura Kosova za ulazak u Savet Evrope nije dobra po dva osnova.
-Ta aplikacija destimuliše nastavak pregovora Beograda i Prištine, a isto tako ne doprinosi stabilnosti regiona. Briselski i Vašingtonski sporazum su držali okvire stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ali su sada oba pogažena. Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da upotrebi sva svoja diplomatska sredstva za lobiranje za svoje interese - podvlači Cvetićanin.
Naš sagovornik smatra da Zapad prilično rizikuje ukoliko bi u ovom trenutku podržao članstvo Kosova u Savet Evrope.
- Ovim jednostranim aktom destimuliše se potpuno dalji dijalog Beograda i Prištine i ugrožava stabilnost regiona pa zato mislim da bi članstvo Kosova u Savet Evrope bilo, narodski rečeno, klanje vola za kilo mesa. Mislim da je sada vreme za uzdržanost, a ne jednostrane poteze - zaključuje Cvetićanin.
"Savet Evrope nije toliko bitan"
Iako se očekuje da Priština ima dvotrećinsku većinu u Komitetu ministara, bivši ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović nije uveren da će Kosovo ući u Savet Evrope.
- Videćemo kako će se odvijati situacija, ko će biti za ko protiv. Možda zbog rata u Ukrajini i inata prema Rusiji mnoge države budu glasale za prijem Kosova u Savet Evrope. Mada ne znam kako misle da time naude Rusiji. Mislim da će u svakom slučaju ishod glasanja biti neizvestan - podvlači Jevremović.
Kako kaže, Savet Evrope nije toliko bitna institucija.
- Reč je o instituciji koja ima više manifestacioni značaj. To je prilično arhaična ustanova. Ključni cilj Kosova je ulazak u Ujedinjene nacije i stolica u Generalnoj skupštini. Problem Srbije je što Kina sigurno neće uložiti veto na ulazak Kosova u Ujedinjene nacije. Peking uvek kaže "nađite još nekog ko je protiv Kosova i mi ćemo vas podržati". Zato je uloga Rusije značajna za nas - naglašava Jevremović.
"Kosovo neće biti odmah primljeno"
Predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić tvrdi da Kosovo svakako neće biti odmah primljeno u Savet Evrope bez obzira na tvrdnje da su obezbedili dvotrećinsku većinu, pošto "diplomatska procedura može da traje do godinu dana".
Grubješić ističe da će doći do jedne vrste presedana ako Kosovo bude primljeno u Savet Evrope jer su, kako kaže, u Savetu Evrope međunarodno priznate države, članice Ujedinjenih nacija.
- Kosovski presedan bi mnogo više govorio o političkoj odluci, nego o proceduralnoj i pravno-tehničkoj - ukazala je Grubješićeva.
"Neko im je dao mig iz geostrateških razloga"
I Slobodan Zečević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije, vidi dva problema kandidature Kosova za članstvo u Savet Evrope. Kako je rekao, problem sa Kosovom je što nije priznata od Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti.
- Drugi problem koji Priština ima je što se Savet Evrope zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava, a srpski naorod na KiM je u teškom položaju i trpi stalne provokacije. Ako govorimo da se Savet Evrope bavi kulturnom saradnjom, Priština je rušila kulturno-istorijske spomenike srpskog naroda. Mnogo je argumenata da ne može da bude kandidat u Savetu Evrope - napomenuo je Zečević.
Zečević je uveren da iza kandidature Prištine stoje velike sile.
- Iz geostrateških razloga neko im je dao mig. SAD i EU da mogu da se kandiduju uz činjenicu da Rusija nije više deo te organizacije, a ona je često u tim međunarodnom organizacijama štitila srpske nacionalne interese - naglasio je Zečević.
Šta je Savet Evrope?
Savet Evrope nema nikakve veze sa Evropskom unijom. Kada je osnovan 1949. godine, njegov cilj je bio "očuvanje zajedničkog evropskog nasleđa" i obnavljanje mira, demokratije i stabilnosti u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Najvažniji cilj danas je nadgledanje poštovanja ljudskih prava. U tom cilju, države članice su 1959. osnovale Evropski sud za ljudska prava, koji ispituje kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima i po potrebi ih kažnjava.
Pre istupanja Rusije, Savet, sa sedištem u Strazburu, imao je 47 članova. Samo tri države u geografskoj Evropi nisu punopravne članice: Vatikan ima status posmatrača, Belorusija je zemlja kandidat od 1993. ali joj je status suspendovan 1997. zbog kršenja ljudskih prava a status Kosova po međunarodnom pravu još nije razjašnjen. Sada je tu još Rusija kao autsajder.
Od ulaska 1996. Rusija je više puta izazivala velike nemire. Tako je 2014. nakon aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, Savet Moskvi oduzeo pravo glasa. Zauzvrat, Rusija je 2017. prestala da plaća članarinu od dobrih 30 miliona evra godišnje. To je izazvalo finansijske probleme. Međutim, 2019. nakon glasanja na plenarnoj sednici, vraćeno joj je pravo glasa. Kritičari kažu da se tu popustilo pred pokušajem ruske ucene i time se Savet kompromitovao.
Kako se postaje član Saveta Evrope?
U Poglavlju 2 Statuta Saveta Evrope navedeni su uslovi za članstvo u ovom telu.
U Članu 3 stoji da "svaka zemlja članica mora prihvatiti principe vladavine prava i toga da sve osobe pod njenom jurisdikcijom uživaju ljudska prava u osnovne slobode, kao i da iskreno i efikasno sarađuje u ostvarenju ciljeva Saveta".
- Svaku evropsku zemlju koja smatra da može ispuniti uslove navedene u Članu 3 Komitet ministara može pozvati da bude član SE, i sve države pozvane na ovaj način mogu postati član onda kada kod Generalnog sekretara predaju u svoje ime instrument o pristupanju - navodi se u Članu 4.
Za usvajanje rezolucija koje se tiču članstva novih država neophodno je dve trećine ukupnih glasova u Komitetu ministara, glavnom telu Saveta Evrope.