Може ли Иран гађати америчку војну базу на Косову? Анализа након напада на Кипар (МАПА)

Изјава долази у тренутку ескалације сукоба са САД и Израелом, након напада на британску базу на Кипру, што је први пут да се сукоб директно прелива на европску територију. 

Али пре процене ризика, потребно је погледати чињенице.

Где су Кипар и Косово, и колика је њихова удаљеност од Ирана?

Кипар је острвска држава у источном Средоземљу, јужно од Турске и западно од Сирије и Либана. На Кипру се налази стратешки важна британска база РАФ Акротири, која се користи и за операције у региону Блиског истока.

Према простој ваздушној дистанци, растојање између Ирана и Кипра износи око 1.800–1.900 километара, што дроновима средњег домета чини циљ у домету ако су добро планиране руте лета.

Са друге стране, растојање између Ирана и Косова је значајно веће, обично преко 2.200 км или више, у зависности од тачне тачке лансирања у Ирану, што би могућност напада знатно отежало.

Где се тачно налази америчка база на Косову?

Америчка база у Косову, позната као Цамп Бондстеел, налази се на истоку земље, близу града Урошевац.
Прецизније:

• Цамп Бондстеел је постављен у Долини Шар планине, јужно од ауто-пута који повезује Приштину са Урошевцем.
• База се налази око 15–20 км јужно од центра Урошевца, и око 60–70 км јужно од главног града Приштине.
• Географски је смештена на падинама Шар планине, у делу који је лако приступачан из правца Македоније и јужног Балкана, а довољно изолован да има добру сигурносну зону.

Цамп Бондстеел је највећа америчка војна база на Балкану и служи као логистички и подршку центар за мисије у региону. Налази се на територији Косова, под командом међународних снага КФОР (НАТО), али је доминантно оперативно и инфраструктурно од америчких оружаних снага.

Колики је заиста ирански ракетни арсенал?

Упркос губицима током размена удара 2024–2025. године, Иран и даље поседује један од највећих и најразноврснијих ракетних арсенала на Блиском истоку.

Још 2022. године амерички Централни командант (ЦЕНТЦОМ) генерал Kenneth МцКензие изјавио је да Иран поседује „више од 3.000 балистичких ракета“. То није укључивало крстареће ракете.

Након сукоба 2025. године, израелске процене говориле су да је Иран имао око:

• 1.500 преосталих балистичких ракета
• око 200 лансера

До краја 2025. примећени су знаци да Иран интензивно обнавља залихе.

Међутим, сама бројност пројектила не говори довољно о стварном домету и оперативној претњи према Европи. Кључно питање није колико Иран има ракета, већ које категорије домета покривају Балкан и да ли међу њима постоје системи способни да дођу до удаљености од приближно 2.200 километара, колико је Косово удаљено од Ирана.

Ирански арсенал се у највећој мери састоји од пројектила кратког и средњег домета, намењених регионалном одвраћању – против Израела, америчких база у Заливу и држава Блиског истока. Само мањи део система улази у вишу категорију домета која се приближава европској територији.

Управо зато је важно раздвојити:

• пројектиле до 1.000 км (који немају никакав домет ка Европи),
• системе од 1.300 до 1.800 км (који покривају источни Медитеран),
• и ракете класе око 2.000 км, које се налазе на самој граници потребног домета за Балкан.

Табела испод приказује преглед кључних иранских балистичких система, њихов максимални процењени домет и процену да ли тај домет покрива Косово као референтну тачку удаљену око 2.200–2.300 километара.

Из прегледа је јасно да се већина иранских балистичких система зауставља испод границе од 2.000 километара. Само поједине варијанте, попут Сејјила или Khorramshahra, долазе близу или теоретски улазе у зону потребног домета, али се и оне налазе на горњој оперативној граници.

Управо зато се у анализи често помињу и беспилотни системи, који су последњих година постали кључни део иранске стратегије пројекције силе.

Дронови: Погодни за Кипар, али не и за Косово

Дронови типа Шахед-136, који су већ коришћени у регионалним сукобима, имају процењени домет до око 1.800–2.000 километара.

То их чини погодним за циљеве попут Кипра, али Косово је практично на или изван границе поузданог оперативног домета тих система. Чак и уз потенцијалне модификације, такав напад би био логистички компликован и рањив на противваздушну одбрану.

Важно је нагласити да поседовање пројектила одређеног домета не значи аутоматски да је напад реална опција.

Гађање циља на територији Балкана подразумевало би прелазак пројектила кроз ваздушни простор више НАТО држава, које поседују савремене ПВО системе.

Анализа показује да се Цамп Бондстеел на Косову налази на самој граници домета појединих иранских балистичких система средњег домета, али изван комфорне оперативне зоне већине постојећих пројектила.

За сада нема индиција да би сукоб могао да се прелије ка Балкану, али географска математика показује да питање више није хипотетичко, већ да зависи од евентуалне даље ескалације рата и политичких одлука актера.

Шта значи напад на Кипар за Косово?

Напад иранских дронова на британску базу на Кипру је важан сигнал да се сукоб шири ван Блиског истока и да постаје безбедносно релевантан и за Европу. Он показује да Иран може да користи Шахед дронове за нападе у далеким деловима региона с дометом до граничних зона Европе, попут источног Медитерана и да су ваздушни простори Европске уније изложени новим врстама претњи које раније нису биле у примарној сфери конфликта.

Међутим, за Косово као географски удаљену тачку, актуелни капацитети иранских дронова и ракета не представљају непосредну претњу директним ударом. Ризик остаје теоретски и индиректан, али не тако велики кроз тренутне иранске системе који се користе у овом рату.