Прети егзодус Срба са Косова и Метохије: "Олуја без метка" у режији Аљбина Куртија све извеснија, жели да од Срба на Космету направи странце - последице примене приштинског закона биће несагледиве

Наши сународници који живе, раде или студирају у јужној покрајини, а поседују документа Републике Србије, али не и тзв. косовска, могли би да буду третирани као странци на простору где су рођени и где су домови њихових породица генерацијама.

По новим приштинским прописима, они ће бити у обавези да поднесу захтев за привремени или стални боравак, као и да пролазе кроз процедуру која је иначе намењена страним држављанима. Такав сценарио изазива забринутост, упозоравају и Београд и представници Срба у покрајини, јер би фактички значио да се део српске заједнице третира као популација која борави на КиМ без регулисаног статуса.

На удару би се посебно нашли здравство и образовање који на КиМ функционишу у српском систему. Само у српским школама и факултетима у покрајини ради и учи више од 30.000 људи. Процене су да је међу професорима проценат оних који немају приштинска документа већи од трећине и ако им се не дозволи боравак на КиМ питање је како ће школство функционисати и да ли ће их заменити "албански кадар". Наравно, то за собом повлачи и питање наставних програма по којима ће се учити у српским школама, ако на овај начин крене њихова интеграција у приштински систем.

Нови прописи могли би да доведу до широке дискриминације Срба, јер би читаве категорије људи биле искључене. Ту је и 220.000 избеглих и расељених лица, лица која су рођена из разних разлога у централној Србији, која су уведена у матичне књиге у систему Републике Србије, која су закључила бракове код матичара у систему српске државе, а сада ће бити правно непрепознатљива према пропису о странцима.

Посебно осетљиво питање односи се на имовинска и радна права. Уколико би Срби на КиМ били третирани као странци без регулисаног боравка, то би могло да закомпликује њихов приступ тржишту рада, здравственим и социјалним услугама, али и да отвори додатне бирократске препреке у вези са власништвом над некретнинама и вођењем пословања.

Закон као инструмент за нове притиске

Правна неизвесност је само један од проблема. Саговорници "Новости" упозоравају да би закон могао постати инструмент нових притиска - кроз новчане казне, ограничавање кретања или чак могућност депортације у екстремним случајевима. Подсећају да је Приштина укинула платни промет у динарима, да је забрањен рад свих српских банака, штампање српских књига.

Осим тога, поставља се и питање опстанка српских светиња на КиМ, јер монаштво углавном долази из централне Србије. Намере Приштине оцењују као припрему "савршене олује", без иједног испаљеног метка.

Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун истакао је јуче да изостаје политички притисак западног дела међународне заједнице на Приштину да одустане од тих дискриминаторских и изразито антисрпских закона, а да постоји охрабривање да Курти све то реализује. Додао је да притисак који Београд покушава да изврши на међународном плану нема толики ефекат зато што стално долази до ескалације антисрпског понашања Куртија због подршке међународне заједнице.

Дрецун је оценио да Београд нема много могућности да утиче на понашање Приштине, и додао да оно што може да се ради се већ и предузима а то су активности на међународном плану које су усмерене на ЕУ, САД, УН и ОЕБС, односно према онима који би могли да изврше притисак на Приштину да одустане од примене овог закона или да одложи њихову примену.

Иако се говори о томе да ће се можда на неко време одложити примена ових закона, Курти је "охрабрен" политичком победом на изборима у децембру прошле године и наставиће да реализује до краја свој циљ, а то је да у потпуности интегрише Србе и север КиМ, односно да се Срби одрекну свог националног идентитета, писма, језика и прихвате да су грађани тзв. Косова.

Извор: Новости